ДАН КЊИГЕ

Грађани поносно пролазе испод великог холограма на коме се смењују детаљи из историје града који указују на духовно богатство ранијих генерација. Испред улаза у Дом културе их сачекује лично градоначелник у друштву писаца који носе „Матићев шал“. У холу су изложени предмети који су припадали књижевницима који су живели и стварали у граду. Сви жељно ишчекују свечану академију поводом 200 година од отварања прве читаонице.

hologram slika

На локалној телевизији се целе претходне недеље приказују филмови и серије које су настале на основу књижевних дела чији су јунаци и догађаји повезани са градом и околином. У отвореном студију гости су били публицисти и критичари писане речи који су се надметали у објашњавању значаја великог јубилеја књиге. Истовремено су указивали и на историјску улогу Душана Матића и Драгослава Михаиловића.

Matic

Покретач надреализма у српској књижевности, познат и ван Србије, школован у Француској, Душан Матић, рођен у Ћуприји давне 1898. године, био је песник, прозаиста, есејиста, романсијер, мислилац, преводилац… Политички је хапшен у време комунистичке Југославије.

Dragoslav

И други писац рођен поред Велике Мораве, Драгослав Михаиловић, политички је хапшен. Дани проведени на Голом отоку су му били велика инспирација приликом стварања ненадмашних јунака „Чизмаша“, „Петријиног венца“… Кажу да је Тито лично забранио извођење представе у Југословенском драмском позоришту у Београду која је требало да буде сценски приказ романа „Кад су цветале тикве“.

Политичким владарима увек смета уметност.

Зимско је време, крај децембра месеца је хладан, па мало грађана долази у Дом културе. Додуше, то је и разумљиво, јер у граду живе углавном пензионери. Младих више нема много, они су уназад пола века одлазили у земље где су могли да се запосле и својој деци омогуће нормалан живот, без свакодневног стреса, мржње, људске злобе и сталне претње некаквим ратом.

Опустеле су многе куће у граду и у околним селима, ретко је која украшена новогодишњим лампионима. Некада је за Божић на улицама било гужве, на сваком кораку су се сретали људи који су користили слободне дане да се врате у завичај и обиђу родитеље. Данас је другачије, старији одлазе у посету својој деци широм Европе.

Холограм у центру града одавно је заменио билборде. Шаренило светлости на небу ствара илузију благостања. Модерна технолигија је штампану књигу претворила у одраз у наочарима, у слику која се ствара сама у глави човека. Библиотекари су омогућили грађанима да у сваком тренутку и на сваком месту могу да сазнају шта раде јунаци књижевних дела. А за оне заљубљенике шушкаве хартије преостао је одлазак у градски музеј где се чувају старе књиге.

Pelivanovic
Антоније С. Пеливановић (1841-1896) Оснивач Читаонице ћупријске

clanska karta

Чланска карта за библиотеку више не постоји. Давно је прошло време дружења у читаоници, прелиставања часописа и дневних новина. Нема више ни позајмице школске лектире. Сада је довољно да се ставе електронске наочаре и свака књига која постоји негде у свету, написана на било ком језику, постаје доступна.

Прослава два века од отварања прве читаонице у граду је догађај који је заслужио пажњу градоначелника. Није то празник само неколицине запослених људи у библиотеци, то је празник свих грађана. Уметност писане речи одражава сврху постојања једног народа.

5 thoughts on “ДАН КЊИГЕ

Add yours

  1. Срећан јубилеј становницима Ћуприје! Штета је што не знате да је тадашња Читаоница, а садашња библиотека била једна од првих културно-образовних институција у овом делу Србије! Штета је што о људима заслужним за њено отварање не знате апсолутно ништа! Штета је што се културом у Вашем граду сматрају високобуџетни филмови, концерти и папрено скупе представе, а локална историја и промовисање културног наслеђа бацају у заборав. Штета је што они који имају знање и хоће да га поделе, немају за то ни простора, ни подршке, нити каквог подстицаја. Штета је што Дан библиотеке није узет за општински (локални) празник. Штета је…

    Liked by 1 person

  2. Tragedija svakog malog mesta je sto se svi dobro znamo,pa kad na vlast dodju ljudi za koje se kaze da ce im Cuprija biti samo odskocna daska da se dokopaju Beograda i da rade u svoju korist,a ne grada.Nismo imaali srece da nas vode ljudi kojima je stalo da ovaj grad bude mesto u kome su ljudi zadovoljni i ne zele da odu.Mi koji smo ostali ili nismo imali gde da odemo,ili smo pomalo mazohisti.Nasa deca su otisla,a oticice i druga.Ja stanujem iza „Lamele“Prva je useljena 1964.g. i svi stanovi su bili osvetljeni .Nije bilo stana koji je u mraku.Danas je osvetljen samo poneki prozor,a vecina je u mraku.U dvoristu iza nema dece da se igraju,u vecini stanova je samo po jedan stanar.To je tuzna slika ovog grada sa sve manje stanovnika.Uostalom svako ide tamo gde postoji nada u bolje sutra.Mi smo postali grad bez nade.Nazalost.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: