ДАН КЊИГЕ

Грађани поносно пролазе испод великог холограма на коме се смењују детаљи из историје града који указују на духовно богатство ранијих генерација. Испред улаза у Дом културе их сачекује лично градоначелник у друштву писаца који носе „Матићев шал“. У холу су у посебно уређеним стакленим витринама изложени предмети књижевника који су живели и стварали у граду. Сви знатижељно ишчекују почетак свечане академије поводом 200 година од отварања прве читаонице, претече данашње библиотеке.

На локалној телевизији се целе претходне недеље приказују филмови и серије које су настале на основу књижевних дела чији су јунаци и догађаји повезани са градом и околином. У отвореном студију гости су били публицисти и критичари писане речи који су се надметали у објашњавању значаја великог јубилеја књиге. Истовремено су указивали и на историјску улогу Душана Матића и Драгослава Михаиловића.

Покретач надреализма у српској књижевности, познат и ван Србије, школован у Француској, Душан Матић, рођен у Ћуприји давне 1898. године, био је песник, прозаиста, есејиста, романсијер, мислилац, преводилац… Политички је хапшен у време комунистичке Југославије.

И други писац рођен поред Велике Мораве, Драгослав Михаиловић, политички је хапшен. Дани проведени на Голом отоку су му били велика инспирација приликом стварања ненадмашних јунака „Чизмаша“, „Петријиног венца“… Кажу да је Тито лично забранио извођење представе у Југословенском драмском позоришту у Београду која је требало да буде сценски приказ романа „Кад су цветале тикве“.

Политичким владарима увек сметају култура и уметност.

Зимско је време, крај децембра месеца је хладан, па мало грађана долази у Дом културе. Додуше, то је и разумљиво, јер у граду живе углавном пензионери. Младих више нема много, они су уназад пола века одлазили у земље где су могли да се запосле и својој деци омогуће нормалан живот, без свакодневног стреса, политиканства, мржње, људске злобе и сталне претње некаквим ратовима за које се знало да су унапре изгубљени.

Опустеле су многе куће у граду и у околним селима, ретко је која украшена новогодишњим лампионима. Некада је за Божић на улицама било гужве, на сваком кораку су се сретали људи који су користили слободне дане да се врате у завичај и обиђу родитеље. Данас је другачије, старији одлазе у посету својој деци кпја живе широм Европе.

Холограм у центру града одавно је заменио старомодне билборде. Шаренило светлости на небу ствара илузију благостања. Модерна технологија је штампану књигу претворила у реалистичан одраз у наочарима, у слику која се ствара сама у глави човека. Библиотекари су омогућили грађанима да у сваком тренутку и на сваком месту могу да сазнају шта раде јунаци књижевних дела. А за оне заљубљенике шушкаве хартије преостао је одлазак у градски музеј где се чувају старе књиге са пожутелим листовима.

Чланска карта за библиотеку више не постоји. Давно је прошло време дружења у читаоници, прелиставања часописа и дневних новина. Књижевна вечери се више не одржавају, нема чак ни класичних промоција нових књига. Нема више ни позајмице обавезне школске лектире. Сада је довољно да се ставе електронске наочаре и свака књига која је објављена негде у свету, написана на било ком језику, постаје доступна.

Министарство културе је улажући у одржавање националног идентитета омогућило писцима књижевних дела једногодишњу просечну зараду како би они могли неометано да стварају. Одавно се ратови не воде пушкама, већ наметањем своје културе.

Прослава два века од отварања прве читаонице у граду је догађај који је заслужио пажњу новог градоначелника. Није то празник само неколицине запослених људи у библиотеци и у музеју, то је празник свих грађана Ћуприје. Уметност писане речи одражава сврху постојања овог народа.

Посвећено јубилеју библиотеке која је основана у Ћуприји давне 1868. године на иницијативу и залагање Антонија Пеливановића, тадашњег председника ћупријског Окружног суда и народног посланика Либералне странке на Преображенској скупштини 1862. године. Његов отац Станоје био је председник Општинског суда у Ћуприји, а такође и посланик на Светоандрејској скупштини 1852. године. Статут читаонице је усвојен на оснивачком скупу 29. децембра 1868. године. Окружни начелник Благојевић је статут послао у Београд министру просвете и црквених дела ради добијања сагласности…