ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА У ЋУПРИЈИ

Две групе људи су свакодневно у центру града. Једни седе по цео дан на клупама које су окренуте према улици, а други се шетају, као да су некакве патролџије. Сви очекују да ће нешто пред њима да се догоди. Одавно су престали да примећују развалине од зграда, некадашњу робну кућу, па касарну… Учмалост разбије тек по неко сећање на људе који су овде живели. А било је интересантних ликова који и данас распаљују машту.

Град и војска су нераскидиво повезани још од римског доба. Уосталом, да није било војске, можда ни град не би постојао. Неке војсковође су одавде отишле у свет, а неке војсковође је судбина доводила у Ћуприју. О првима се скоро све зна.

Четнички војвода који је учествовао у свргавању династије Обреновић, који је у мајском преврату 1903. године командовао када су стрељани Луњевице, браћа краљице Драге Обреновић, човек који је био члан Црне руке, војник од заната, страх и трепет за Аустругарску монархију, човек који је опалио шамаре Винстону Черчилу, ратник који је спашавао народ од Бугара, Турака и Аустроугара, јунак који се код Крупња борио и против Јосипа Броза Тита, несрћеник који је изгубио живот 1915. године у окршају са Немцима и чије су последње речи биле „Уједоше ме!“ – био је то мајор Војислав Танкосић.

Јунак над јунацима, можда више својеглав него ли дисциплиновани официр војске Краљевине Србије, све до марта месеца 1909. године у Ћуприји је обучавао добровољце за четничку борбу. Било је то тешко време, јер је Аустроугарска спремала анексију Босне и Херцеговине, а бугарске комите су харале по Македонији.

У Ћуприји је Војислав Танкосић изабрао добровољце које је учио разним вештинама, од употребе ножа и пушке до коришћења бомби и динамита. Наравно, неизоставна је била и обука пливања у леденој Великој Морави. Војни полигон су смењивале ћупријске кафане, којих је у то време било више него данас.

Према сведочењу Трифка Крастановића на сарајевској истрази поводом атентата на аустроугарског престолонаследника, у Ћуприји је обучено 140 добровољаца. Било је неколико босанских Срба, укључујући Милана Цигановића, особу која је касније служила за директни контакт сарајевских атентатора и Танкосића.

Уз име Војислава Танкосића мора да се спомене и да је био истакнути учесник балканских ратова, активни четнички војвода, Аписов сарадник, шпијун, човек из сенке…

Након што су Немци нашли његов гроб код Трстеника и ископали га, морали су да га фотографишу и да објаве у аустријској и мађарској штампи слику уз текст: „Крај Воји Танкосићу. Демон светског рата, подстрекач убиства престолонаследника, мајор српске војске, чије је изручење у ултиматуму тражила наша влада од Србије. Мајора Танкосића сустигла је казна…“

У телевизијској серији „Сенке над Балканом“ смрт Војислава Танкосића је спојила јунаке серије инспектора Андру Танета Танасијевића, Кројача и Мустафу Голубића.

На споменику војводи Танкосићу уклесани су стихови:

„Венац бесмртне славе

српска ти вила плете,

над твојим гробом, Војо,

комитске плачу чете“.

Време које је четнички војвода провео у Ћуприји није забележено у градским књигама. О Воји Танкосићу и његовом боравку на војном полигону и у кафанама се тек понекад прича. Да ли је то довољно?

У учмалој Ћуприји заборав лако прекрије истину о људима и догађајима.