ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – МИЛЕ МАЛОВИЋ

Свако има сопствено мишљење о 27. марту 1941. године.

И након више од 80 година од дана када су Срби рекли судбоносно НЕ Хитлеру, води се полемика о историјском датуму – да ли се тада погрешило, шта би било да се Београђани нису побунили, да ли су Енглези организовали пуч због својих војника у Солуну, да ли су комунисти стајали иза организације бунта…? Коначан одговор на сва питања и дилеме још није утврђен.

Фотографија са београдске улице на којој се види мотоциклиста са тројицом демонстраната постала је историјски документ. А шта се све мотало у глави тог мотоциклисте могло је да се чује у једној репортажи Радио Београда која је снимљена пре више од пола века. Мотоциклиста је тада бирао речи пазећи да се не замери актуелној власти.

Ко је тај човек који управља мотоциклом?

Мало ко зна да је мотоциклиста Ћупричанин Миле Маловић.

Повод демонстрацијама је било незадовољство Београђана политиком кнеза Павла, као и несразмерно велики утицај Хрвата на политику Краљевине Југославије, а посебно приступање државе Тројном пакту који је потписан две недеље раније.

У времену када је немачка војска побеђивала Французе и Британце Тројни пакт је обезбеђивао Краљевини Југославији изузетне повољности. Договор је био да Немачка и Италија неће користити територију Југославије, али и да Југославија то неће дозволити ни другим државама које су биле противнице немачкој сили.

Подсећање је да је тог пролећа постојао и пакт о ненападању који су потписали Хитлер и Стаљин. Пошто су југословенски комунисти били под контролом Стаљина, мало је вероватно да су београдски комунисти били организатори демонстрација.

Завереници за свргавање с власти кнеза Павла били су официри Команде ваздухопловства са седиштем у Земуну, који су желели да на власт доведу малолетног краља Петра Другог Карађорђевића. Генерали Душан Симовић и Бора Мирковић су у ноћи 26/27. март подигли војску и тенкови, па су ненадано ушли у центар Београда. Власт је убрзо промењена и проглашено је поништење пакта са Немачком и Италијом.

Београђани су следећег јутра масовно изашли на улице и дали подршку малолетном краљу Петру.

И тако је и Миле Маловић кренуо својим мотоциклом на улице Београда.

Рођен у Ћуприји, Миле Маловић је са породицом живео у Београду. Бавио се полуиндустријском производњом јутаних џакова, која му је очигледно доносила боље приходе у Београду, него у родном граду.

На старом делу ћупријског гробља још постоји споменик Милана Маловића, оца мотоциклисте Милета Маловића. Припадали су фамилији Дишић која је родбински везана и за друге старе ћупријске фамилије Петковић, Џелатовић…. Порекло Дишића води од Петра (1865-1939) и његових синова Милана и  Војислава.

Мотоциклиста Миле Маловић је живео у Београду у близини Цветкове пијаце. И његова кћерка Радица и син Драган, правник, нису се никада враћали у Ћуприју. Остале су само успомене и сада далеке рођачке везе. Волео своју родбину из Ћуприје и увек је био веома гостопримљив. Као Београђанин дочекивао их је и помогао у свему што је могао, а нарочито је подржавао млађе рођаке који су студирали у Београду.

Вечно почива на гробљу у Београду.

Фотографија на којој се види Миле Маловић како 27. марта 1941. године управља мотоциклом на београдској улици постала је историјски документ о бунту Срба против Тројног пакта и довођењу младог краља Петра Карађорђевића на власт. Нека се зна да је тај мотоциклиста рођен у Ћуприји у староседелачкој фамилији Дишић.