ROCKOMOTIVA – 95

Сада већ давне 1995. године Ћупричани су били домаћини председнику Југославије који је дошао на Иванковац да присуствује сценском спектаклу посвећеном обележавању историјске победе над Турцима, који је директно преносила државна телевизија. Хиљаде људи се окупило тог сунчаног јутра на падини испред позорнице у природи. Познати глумци из београдских позоришта, уз помоћ локалних статиста, представили су ток борбе. Пуцњем из дрвеног топа означен је крај турског паше и завршетак представе за посматраче и телевизијске гледаоце.

На дан Преображења Господњег, када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом, победила је 1805. године српска војска у боју на Иванковцу. Био је то знак да ће ускоро вековна тиранија да престане и да ће Срби да почну опет да имају своју државу.  

Миле Брада је глумио турског војника и нестрпљиво је желео да се спектакл заврши, јер га је у Ћуприји чекао посао око припреме вечерњег рок концерта намењеног младима из Ћуприје, Јагодине, Параћина… Заједно са Бобаном Џипсоном, Драганом Балерином и Петком Драганом Петковићем био је домаћин музичким звездама из Галије, Фамилије, Делчи и Склековима, Прљавом Инспектору Блажи и Кљуновима, Кристалима… Званичан организатор фестивала је било ћупријско Удружење за унапређење културе „ДУХ“, а главни спонзор Компанија „Марчетић“.

Летњи музички фестивал РОКОМОТИВА – 95 је организован у центру Ћуприје, у великом гимназијском дворишту. Бина је била на ћошку испред кошева, а плато за публику се налазио на терену за мали фудбал, док је огромна цистерна са пивом била смештена иза бине. Музичари су били у „Косој сали“, па је Владан Милојевић морао стално да се пење степеницама и да их позива да сиђу на бину. Идејно и графичко решење за улазницу је дело градског сликара Димитрија Гвозденовића Миткета. А улазнице је продавао Дејан Ђорђевић Мушмула, који је обављао и све остале техничке послове.

Главна улица је те суботње вечери била препуштена старијим шетачима који су још увек имали довољно снаге за корзо, иако су тог дана били и на Ивановцу и на великом вашару који се традиционално одржавао скоро век и по.

Водитељ на музичком фестивалу је био Инспектор Блажа заједно са Џипсоном. На бини, узгред речено била је то камионска приколица позајмљена из „Велмортранса“, смењивале су се најпре музичке групе из Јагодине, Параћина и Ћуприје. Ћупричани Горан Гибсон, Бата клавијатуриста и Бата бас гитариста, заједно са Педом Керијем који је певао и свирао усну хармонику, били су увод у спектакл. Затим су се појавили чланови „Фамилије“ са Пејом који је одрастао у Ћуприји. Уследили су „Кристали“, „Делча и Склекови“, па „Галија“. На крају је Инспектор Блажа извео и своју групу „Прљави Инспектор Блажа и Кљунови“.

Озвучење из гимназијског дворишта је било довољно јако да се музика чула скоро у целој Ћуприји. Можда би се чула и на ћупријској Славији, да се на вашаришту у пет шатри нису надјачавали хитови Цеце, Драгане, Весне, Зорице Брунцлик…

Свако је уживао у својим песмама.

Након завршетка музичког фестивала РОКОМОТИВА – 95, Ренато Марчетић и Ратко Марчетић, посланик у Народној скупштини Србије испред опозиционих радикала, одвели су чланове групе „Галија“ на вечеру на сплав на Великој Морави. Не би то било ништа чудно, да се није знало да је тада „Галија“ била промотер владајућег СПС-а и да је директор Гимназије професор математике Владан Цветковић Фицко био председник Општинског одбора СПС-а у Ћуприји. Уосталом политика је увек иста.

Они који су те суботе увече били у гимназијском дворишту знају да је Делча Милан Делчић био истовремено велики музичар, драматург, аутор неколико позоришних представа, глумац и мултимедијални уметник иза кога су остали многи музички хитови, међу којима и „Хајде лагано“, „Сиђи до реке“… 

Пре доласка у Ћуприју „Галија“ је имала неколико великих концерата – у парку Старог Двора у Београду пред 150 хиљада људи, у Чаиру у Нишу пред 100 хиљада људи, затим у Подгорици, Никшићу….

Блажа и Кљунови су пре гостовања у Ћуприји имали концерт у Београду са гостима Дуцом Марковић, Чобијем и Мићком Љубичићем, а на бину су стигли преко крова суседне зграде, јер је улица била блокирана због невероватно великог броја посетилаца концерта.

Дејан Пејовић Пеја, рођени Београђанин са Чубуре, који највише воли Ћуприју због бабе и деде, био је оснивач група „Фамилија“ и „Вампири“. Данас је изузетно цењен у музичким круговима у Београду и у целој Србији. Додуше, док шета ћупријском главном улицом, скоро нико га не препознаје, иако своје слободно време посвећује ћупријским средњошколцима подучавајући их у музичким радионицама.

Организатори музичког фестивала су били презадовољни. Све је протекло у најбољем реду. Дежурна екипа хитне помоћи и полицијска патрола нису имали посла – никоме није позлило, нико није направио било какав инцидент иако је било 500 посетилаца са купљеном картом и још много више без улазнице. Следећих дана се у Србији причало о успешној организацији фестивала.

Ето, тако је у Ћуприји изгледао дан Преображења Господњег те 1995. године. Неко тај дан памти по доласку председника државе, неко по вашару и весељу уз песме Зорице Брунцлик, а неко по музичком фестивалу РОКОМОТИВА – 95.