МОРАВКА – ЖЕНА БЕЗ ТРАГА

Велика река би након топљења снега знала да се рашири надалеко, али никако није могла да поплави село Равно које се налазило на десној обали. Зиме су биле кратке, трајале су само пет месеци, а лета су трајала дуже и почињала су са бујањем зеленила. Снага сунца је и у људима будила животни препород. Село би наједном оживело. Биљарни месец је означавао почетак нове године.

Старији људи су бележили да је по народном календару почела 1540. година.

Мушкарци би кренули да обављају земљорадничке радове на плодоносним пољима око села, док су жене остајале код куће поред деце. Дан је био дужи од ноћи, па је било довољно времена за одласке до суседних села. Путници намерници су доносили издалека занимљиве предмете и трампили их за домаће производе.

Моравка је била изузетно лепа жена, не само због својих истакнутих женских облина, него и по осмеху и благим погледом на ближње. Родила је три сина, па је веровала да ће четврто дете да буде девојчица. Завидела је другарицама које су имале женску децу.

Користила је слободно време да од глине прави мале фигурине које је посвећивала богињама, понајвише богињи плодности. Задиркивали су је да би требало пре свега да се клања богињи која јој је подарила лепоту, а не богињи мајки.

Зашиљеним дрветом урезивала је меку глину словне симболе којима је исказивала своје раздрагане емоције. И док су друге жене правиле земљано посуђе, Моравка се потпуно посветила својим фигуринама и малим предметима и перлама које су се носиле око врата штитећи од злих сила. Посебно је волела да на фигуринама представи младе жене са зачешљаном косом и разним украсима на дугачким хаљинама. Наравно да је умела и она да направи лонац за воду или плитке чиније за чување хране, знала је и да од глине обликује домаће животиње, пре свега краву са телетом.

Кућа у којој је живела са својом породицом није се разликовала од других куће – била је саграђена од дрвених греда, прућа и сламе умешене са блатом. Земљани под је био прекривен дебелим гранама храста између којих је била уметнута пиљевина.

Поред Моравкине куће налазиле су се друге куће које су формирале круг око места где је у појединим приликама посвећеним божанствима горела ватра. Даље од куће налазила се њена башта, а затим је био пашњак на коме је слободно шетала крупна стока. Поред пута према речном прелазу биле су ниске палисаде.

Захваљујући стваралачким Моравкиним рукама  њен муж је могао кроз трампу да добија разне алатке које су му служиле за обављање свакодневних послова. Тако су обоје могли за своју децу, али и за сву осталу децу у селу, да обезбеде све што им је било неопходно за срећан живот.

Било је тада време без насиља, без ратова. Само су повремено временске непогоде могле да угрозе устаљени живот. У вечерњим окупљањима препричавали су се ретки случајеви злочина које су чинили појединци опседнути демонима.

Моравка је ретко обилазила своју мајку која је живела у суседном селу. Од како је отац настрадао у лову на дивље свиње, мајка је живела у кући са најстаријим сином, па је Моравка сматрала да њен брат са својом породицом обезбеђује мајки срећну старост. Зато се Моравка потпуно посветила својим синовима страхујући да не буду жртве насиља.

Знала је Моравка да је живот пролазан, па је желела да иза себе остави неки траг по коме ће је памтити. На њеним фигуринама од глине била је прикачена гардероба, најчешће хаљине. Својом косом је правила елегантне фризуре које је лепила на главе женских фигурина. И увек би у глини оставила урезан знак који је био само њој својствен.

——–

У градском парку поред реке уочи дочека Нове 7540. године направљен је велики стаклени павиљон. У централном месту налазило се постоље на коме је била фигура женске особе са карактеристичним великим очима и издуженим носем испод кога нису назначена уста. Жеља вајара је била да се магијско-религиозна фигурина зове МОРАВКА.