ШИБИЦАР

Пристиже аутобус на станични перон. Возач стоји на вратима и говори путницима да је пауза пола сата и да могу да се освеже у ресторану аутобуске станице.

Опекло је сунце, а возач је угасио мотор и искључио клима уређај, па су путници почели да излазе из аутобуса. Неки су кренули у ресторан да попију кафу и евентаулно хладно пиво. Гледали су како конобар брзо доноси прасеће печење возачу и велики тањир шопске салате. Довољно да им свима проради апетит. Уосталом пауза је пола сата, а пут је дугачак.

Неколико жена средњих година је стајало испод надстрешнице поред аутобуса. Нервозно су цупкале. Наједном се поред њих направи нека гужва и један мали момак брзо стави на бетон картон и поче да окреће три кутијице са куглицом коју је вешто премештао.

Намера је била очигледна, да се прекрати време забавом.

Девојка ситније грађе, скоро мушки подшишана почела је да показује прстом на кутијицу испод које се налазила куглица. Погодила је два три пута. Једва мало млађи од ње, момак који је окретао кутијице, извади црвену новчаницу и стави је на картон.

„Ти стави 100 динара и ако погодиш где је куглица сакривена, добићеш хиљадарку?“

Почело је навијање окупљених.

Висок човек напућених уста, са скупоценим наочарима које су му давале некакву озбиљност, даде девојци стодинарку. Она га погледа некако снебивајући се, па је узе и спусти на картон поред хиљадарке. Момак вештим покретима руку помеша кутијице и куглицу и она нестаде испод једне. Навијачи су гракнули – прва лево, прва лево, сигурно је прва лево! И девојка показа прстом на прву лево. Погодила је.

Узела је стодинарку и вратила оном човеку, а хиљадарку је ставила у задњи џеп на фармеркама.

„Хајде поново, ако смеш?“

Одолела је изазову и помакла се мало уназад.

Једна од оних путница које су до тада доконо стајале са стране, извадила је из ташне стодинарку и ставила је на картон. Момак је ставио хиљадарку и кренуо је да меша кутијице.

„Прва лево, прва лево, сигурно је прва лево!“

И таман када је жена кренула руком ка првој лево кутијици, висок човек напућених уста заустави је. У тренутку тајац. Као да се време зауставило. Жена застаде и подиже поглед очекујући знак на коју кутијицу да покаже.

„У средини је.“

И гле, стварно је куглица била покривена кутијицом у средини.

Жена је радосно покупила обе новчанице и одмах кренула у ресторан.

Момак се машио за свој џеп и извадио је 100 евра и ставио их на картон.

„Ја 100 евра, а ти стави 50 евра, ако смеш!“

Госпођа нашминканог лица као да иде на вечерњу забаву, спустила је својих 50 евра на картон. Кренуло је мешање кутијица и куглица је у трену нестала.  

„Прва лево, прва лево, сигурно је прва лево!“

Жена показа прстом на кутијицу у средини, али испод ње није било куглице.

„Хајде поново, да повратиш паре!“

И жена извади нових педесет евра.

Ћорак!

Одоше паре момку који меша кутијице.

„Иде пандур, иде пандур!“

И сви се разбежаше.

Господин напућених усана са пуно одважног ауторитета рече збуњеној жени која је остала без пара да је требало њега да послуша, а не да жури показујући на погрешну кутијицу. Умешала се и она девојка са мушком фризуром.

„Све су то лопови и сецикесе. Нико да их заустави да не пљачкају више народ!“

„Власт је крива за све!“

„Нама је потребан неко озбиљан као ви, господине!“

„Тако је!“

„Ви сте прави човек за наш народ!“

„Благо мајци која вас је родила!“

„Штета је што се не бавите политиком!“

Појави се возач аутобуса са чачкалицом у устима. Руком је показивао да се сви врате у аутобус. Пауза је завршена, време је да се крене даље.

Путници су ушли у аутобус, возач се осврнуо питајући да ли су се сви вратили, па је кренуо.

На самом излазу са перона аутобуске станице, са десне стране аутубуса, стајали су заједно нали момак који је мешао кутијице са куглицом, господин напућених уста и ситна девојка са мушком фризуром. Размењивали су међусобно новчанице.

Мук је завладао у аутобусу који је наставио пут даље.

До следеће аутобуске станице.