Војничка Ћуприја – мост преко времена и судбине

Далеко у прошлости, када је римски орао још владао светом, на обали Велике Мораве, тачно поред моста, подигнут је каструм Хореум Марги. Не беше то обична тврђава – беше то срце целе Горње Мезије. Римљани су овде чували жито за легије на Дунаву, ковали штитове и мачеве за војнике на Виа Милитарис. Мост је био кључ: преко њега су се слале храна, оружје и коњи ка северу, где су легије браниле границе од варвара. Каструм је био муниципијум са епископом, место где се ковао гвоздени штит Империје.

Године 505. овде се одлучивала судбина – у бици код Хореум Маргија Источноримско царство изгубило је од Остгота и Хуна под Мундом. Али каструм је преживео. Четири века био је војни центар. А онда су дошли Словени и Срби. На истом тлу, под истим брдима, Срби су наставили да чувају Мораву. Хореум Марги постао је Равно, па Рабанела – али дух војничке страже остао је исти. Ћуприја се родила као мост – „köprü“ на турском – али Срби су тај мост претворили у капију слободе.

Сусрет Истока и Запада

Када је 1529. године султан Сулејман Величанствени кренуо у велики поход на Беч, његова огромна војска прешла је управо овде, преко турског дрвеног моста на Великој Морави. Ћуприја је поново била кључни прелаз – мост који је повезивао Исток и Запад, рат и судбину. Турци су подизали своје ћуприје, али Срби су знали: ко чува мост, тај чува и земљу.

Године 1837. кнез Милош Обреновић наредио је да се на месту римског каструма подигне прва српска касарна. Ћуприја је поново постала војничко срце Србије. Ту је 1865. формирана прва понтоњерска чета српске војске, јер Мораву нико није боље познавао од ћупријских војника.

Комитско гнездо и војвода Танкосић

Посебна страница историје исписана је златним словима 1908. и 1909. године. У време Анексионе кризе, Ћуприја постаје центар за обуку КОМИТА. Под чврстом руком легендарног војводе Војислава Танкосића, овде су се калили добровољци за борбу у јужним деловима и за одбрану отаџбине од аустроугарског притиска. Танкосић је у Ћуприји стварао елиту – људе спремне на немогуће, немилосрдне према непријатељу и бескрајно одане Србији. Тај дух „четништва“ и специјалних операција заувек је остао урезан у темеље града.

Убрзо затим, 1911. године, отвара се Артиљеријска подофицирска школа. Из ње су излазили водници и топоџије који су пронели славу српског оружја кроз Куманово, Цер и Кајмакчалан.

Дух заједништва и талента

Ћуприја је била верна Србији у сваком тренутку. Када је 1941. дошла окупација, ћупријски партизани и официри пружили су отпор. После ослобођења 1944, у касарни се отворила Артиљеријска официрска школа ЈНА. Оно што даје посебан значај Ћуприји јесте то што су се овде школовали подофицири и официри са простора целе Југославије: Срби, Хрвати, Бошњаци, Словенци, Македонци, Албанци, Мађари… Сви су они овде делили клупе и излазили као браћа по оружју.

А сличан дух постоји и у култури: Школа за музичке таленте изнедрила је генерације врхунских музичара, који данас носе ћупријски печат дисциплине широм света, баш као што су некада носили војници из ових касарни.

Пулс града који је стао

Цела Ћуприја је живела од војске и за војску. Привреда – пијаца, трговине, занатлије, пекари – сви су зависили од хиљада војника, официра и њихових породица. Касарна је била пулс града; без њеног ритма, град је губио дах.

А онда је дошло 1999. НАТО бомбе су 8. априла и 29. маја разориле стару зграду школе из 1936. године. Рушевине још стоје у центру града као сведок верности. Град је привремено „убијен“ када су стотине официрских породица отишле, а пијаце и улице опустеле. Као да је неко угасио срце Поморавља.

Визија будућности: Дигитални штит на античком темељу

Данас, на полигону „Пасуљанске ливаде“, Војска Србије увежбава целе бригаде. Ту се обучавају подофицири на курсу „Народни херој Милунка Савић“. Али Ћуприја заслужује повратак своје школе.

Ако је Хореум Марги био житница за легије, а Танкосићева Ћуприја база за комите, модерна Ћуприја мора постати „Силицијумска долина одбране“. Са кадровима из Гимназије, Техничке и Медицинске школе, град може постати центар за обуку у управљању дроновима, кибер-безбедности и модерној артиљерији. Полигон је ту, на 15 минута од града – савршена лабораторија за будућност.

Време је за повратак

Ћуприја и Србија нису само географија; то је мост преко времена. Од римских легија и Танкосићевих комита до данашњих топџија – овај град је увек био прва линија одбране.

Време је да се девастирана касарна подигне из рушевина као феникс. Време је да се у њој поново запали светло знања и да се из ње изађу нови браниоци – млади, поносни, спремни за изазове 21. века. Грађани Ћуприје су своју верност доказали кроз векове. Сада је ред на државу да врати војно школство тамо где му је природно огњиште.

Ћуприја није мртва. Она чека да Србија пружи руку и каже: „Врати се, јер без тебе нисмо цели.“ Срце Поморавља куца јаче него икад, чекајући да се поново ори:

„За отаџбину – спремни!

За Ћуприју – заувек!“

Књиге остају вечно, а судбина интернета је неизвесна

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com
Испорука књига је на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА