УЛИЦА БЛАГОЈА ПАРОВИЋА

Градови у провинцији имају по сто, двеста улица и скоро свако зна како се која улица зове. Називи улица су најчешће према историјским личностима – Карађорђева, Кнеза Михајла, Краља Петра,… Танаска Рајића. Има ту и локалних јунака чији потомци и даље живе. За многе улице не можемо да се присетимо зашто се баш тако зову.

22222

Улица Благоја Паровића у Ћуприји се прочула када је у њој сазидано десетак зграда са становима солидарности. Било је разних прича о критеријумима за доделу станова, нарочито након што су поред тих зграда направљене гараже. Како стан солидарности да добије неко ко има путнички ауто?

Пре неколико година у свим новинама је писало да је новопечени власник пропале шећеране и власник стадиона ФК Раднички и целе улице Багоја Паровића. Станари у зградама солидарности нису могли да укњиже власништво стана, јер се земљиште испод зграде водило на власника шећеране.

У близини улице је стара, некада чешка, фабрика шећера, па је некако било нормално да земљиште около фабрике припада фабрици. А фабрика је зидала виле, куће за раднике, правила стадион за најстарији фудбалски клуб, сазидала је и зграду у којој се налазила чешка школа – Масарикова школа.

 

И откуд онда да се улица назове по Благоју Паровићу?

Ко је био Благоје Паровић?

Несуђени генерални секретар Комунистичке Партије Југославије, који је ликвидиран 1937. године у међусобним обрачунима тадашњих комуниста. Легендарног Шмита, шпанског борца, можда је убио и лично друг Тито, за кога се прича да је био главни егзекутор у Француској и у Шпанији. Уосталом, неважно је више ко га је и зашто ликвидирао.

Благоје Паровић је рођен 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потицао је из сиромашне сељачке породице. За време Великог рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима. Са двадесет година је постао члан КПЈ боравећи у Загребу заједно са Титом.

Већ 1930. године је отишао у Москву где је завршио „Лењинову школу“, одатле одлази по задатку у Немачку, да би се вратио у Краљевину Југославију. У Шпанију је отишао 1937. године као представник ЦК КПЈ. Погинуо је 6. јула 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде.

Било је то време када су се политички сукоби завршавали убиством.

А данас остаје питање зашто у Ћуприји и даље постоји назив улице по Благоју Паровићу – Шмиту, када се више ни у једној школи не учи историја комунистичког покрета у Краљевини Југославији, када расправљамо да ли је Србин убио Србина у Белој Цркви на дан 07.07.1941. године, када у историји Ћуприје има много познатијих личности?

Можда је једини проблем што би станари улице Благоја Паровића морали да мењају лична документа, па да им у личној карти пише да живе у улици Поп Огњана, рецимо?

 

Advertisements

2 thoughts on “УЛИЦА БЛАГОЈА ПАРОВИЋА

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: