СЛОБОДНА ЗОНА

 

Panasonic-za-slanje

Слобода има разне облике и наша прва асоцијација се односи на слободу народа. Мало људи зна да постоји и слобода у производњи и трговини, када држава не прави административна ограничења, а локална самоуправа ствара најповољнији амбијент предузимљивим инвеститорима.

„Слободна зона“ може да буде модел како се најлакше привлаче страни инвеститори, јер пружа најповољније услове за пословање. Уз помоћ Министарства привреде, Развојне агенције Србије, Фонда за развој Републике Србије, Националне службе за запошљавање и, наравно, општине Ћуприја, пружа се велика шанса да у сред Поморавља никне гигант који ће да буде покретач развоја Ћуприје и суседних градова.

Постоји низ погодности које инвеститорима може да пружи будућа „Слободна зона Ћуприја“, од изванредне локације поред Коридора 10, па до стручне радне снаге из окружења удаљеног само двадесетак километара.

У „Слободној зони Ћуприја“ сви домаћи и страни инвеститори пословали би по изванредним условима, били би ослобођени плаћања царине на увоз робе, имали би јефтину енергију и били би ослобођени плаћања пореза на додатну вредност. Услов је да сви производи буду намењени страном тржишту.

Нудећи нову индустријску зону поред аутопута, у којој се не наплаћује порез, општина Ћуприја би заузврат добила запошљавање великог броја становника, како директно, тако и посредно пружањем разних услуга, од хотелијерства, до спорта и саобраћаја.

Својевремно сам написао за тадашње општинско руководство два текста на ову тему: први текст има наслов „РОБНО – ТРАНСПОРТНИ ЦЕНТРИ“, а други „ЦАРИНСКА ЗОНА“. У то време су у Србији били другачији законски прописи, па је „СЛОБОДНА ЗОНА“ базирана на робно-транспортним центрима и царинским зонама. Нимало случајно, јер сам примао плату у Привредној комори како бих помогао да се у Поморављу, у Ћуприји, Јагодини и у Параћину, створе најповољнији услови за привредни развој.

У робно-транспортним центрима (данас познатијим као „КАРГО ЦЕНТРИ“) реализовале би се операције накупљања, формирања и расформирања товарних јединица, сучељавања више видова транспорта, претовара, складиштења, паковања, прераде, дораде и дистрибуције робе. Са својим основним и допунским садржајима центар би обезбедио брзу, квалитетну и економску доставу робе од извора сировина до производње и од произвођача до потрошача.

Царинске зоне („Слободне зоне“) имају у свету стогодишњу традицију, а њихова улога је данас све значајнија, тако да данас у свету постоји више од хиљаду царинских зона преко којих се остварује 20-25% светске трговине, док се у царинским продавницама оствари више од пет милијарди долара промета годишње. Кина је држава која има највише слободнох зона.

Оба текста сам написао 28. марта 1988. године.

aerodrom
Планирана писта поред Добричева

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/04/13/levitacija/

 

Општина Ћуприја изградњом друге индустријске зоне, која ће да се налази поред пута ка Добричеву, добила би не само место за изградњу фабрика, него и могућност формирања „Слободне зоне Ћуприја“.

Слободне зоне су физички ограђен и означен део територије Републике Србије на коме се обављају производне и услужне делатности уз одређене стимулативне погодности. На унос добара у слободну зону не плаћа се ПДВ, на плаћа се царина, … царинска процедура је једноставна, … роба која се увози и извози има третман царинске робе… организација транспорта, претовар, утовар, шпедитерске услуге, услуге осигурања и реосигурања, банкарски и други послови су по повлашћеној тарифи….

shutterstock_415011028.0

Слободном зоном управља привредно друштво које може да буде и акционарско друштво. Оснивачи привредног друштва су оснивачи слободне зоне. Локална самоуправа је главни покретач.

У мислима ми је велики простор између аутопута и Добричева на коме се простиру „слободна зона“, спортско-рекреативни терени, аеродром….

Времена се мењају, можда ће Ћуприја опет да буде значајан град у Србији, као у време Краљевине Србије?
cuprijski okrug

Аутор:

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер

Advertisements

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: