МОРАВСКИ МАРАТОНЦИ

Ћупричани су се стално делили међусобно – на доњошколце и горњошколце, на оне са Славије и оне у центру, на љубитеље пливања на базену и на моравске купаче. Ваљда је то добро, јер се из тих подела ствара и конкуренција због које се друштво развија и иде напред.

Песковите плаже на обалама Велике Мораве имали су и Јагодинци и Параћинци. Али она плажа поред Ћуприје, са песком боје злата, била је најатрактивнија за све Поморавце. Маторци су од раног јутра лежали затрпани песком у нади да ће тако да излече своју реуму, клинци су по цео дан шутирали лопту или играли одбојку у близини тушева, они одважнији су препливавали попреко Мораву према парку и пливали испод тумбаса. Предвече би привилеговани пловили чамцима уз обале.

Када сунце почне да залази сви са плаже и из парка су се дивили Васкетовим ластама, који је смело скакао са врха моста у дубину реке.

У то време вода је била чиста, бистра, незагађена, јер градови узводно нису имали изграђену канализацију, а на обалама река нису постојале депоније свакојаког смећа. Није било ни пластичних флаша и кеса.

Морава је била наше море!

Атина Бојаџи (1944-2010), која је са 11 година оборила све југословенске рекорде у пливању на кратком растојању слободно и делфин стилом, а са 18 година је постала најмлађи победник Охридског маратона, била је неприкосновени узор свим младим пливачима. Касније је постала светски позната након што је препливала канал Ламанш.

Отуда је разумљиво и да су на Великој Морави код Ћуприје била организована такмичења у маратонском пливању. Пре 60 година, тачније 5. августа 1958. године, пливало се од моста у Ћуприји до моста код Бриона (мост између Рибара и Глоговца) у дужини од 10 километара. Било је двадесетак пливача. Наравно, победио је Ћупричанин Павле, Паја Радина, свестрани спортиста.

 

Други пливачки маратон на Великој Морави одржан је 1963. године, на стази од железничког моста до друмског моста. Организација је била одлична, у неколико чамаца који су пратили маратонце налазила се и лекарска екипа. На плажи на левој обали реке медаље су поделили у мушкој конкуренцији Бранислав Ђокић Чепурац, Маја Џелатовић и Миодраг Мики Милошевић, а у женској конкуренцији Душица Денић из Јагодине и Снежана Џелатовић (имала је тада само 12 година).

Много година касније, 1999. године, у базену поред Велике Мораве, одржано је последње пливачко такмичење у Ћуприји. А о маратону на Великој Морави само ће да се прича, све док река не постане поново бистра, са зеленом бојом у којој ће одраз да имају уређене обале. Можда ће онда поново неки нови Васке да прави ласте скачући са врха моста.

Захваљујем се Маји Џелатовићу на уступљеним фотографијама и информацијама.