СЕЋАЊЕ НА КАТАСТРОФУ

Човек брзо заборави оно што не жели да упамти, али повремено је неопходно подсећање.

Bez naslova

„Поплава, коју је изазвала обилна киша у већем делу Републике Србије, Босне и Херцеговине, односно Републике Српске, као и источне Хрватске, проузроковала је велику материјалну штету, губитке људских живота, уништење сточног фонда и деградацију животне средине. На захтев Републичког штаба за ванредне ситуације, Влада Републике Србије прогласила је 15. маја ванредну ситуацију на територији читаве државе због поплава и обилних падавина. О катастрофалним поплавама извештавали су сви светски медији, а њихове узроке и последице анализирали су и неки угледни научни часописи. Штете, иако велике, могле су бити и веће да није било правовремених прогноза, најава и упозорења стручњака Републичког хидрометеоролошког завода Србије (у даљем тексту РХМЗ)“ – ово је цитат из експертског извештаја РХМЗ-а.

Ћуприја је поделила судбину осталих градова, јер је из истих облака затрпана огромном количином воде. Даље се наводи:

„…Главни узрок обилних падавина, које су на неким локацијама надмашиле трећину укупних годишњих количина падавина, био је неубичајено споро премештање пространог дубоког циклона из области Медитерана преко Балканског полуострва. Поред тога, подручје Републике Србије је већ било изложено једном изузетно влажном периоду са доста падавина. Наиме, од 14. априла до 05. маја 2014. године у већини места у Републици Србији измерено је између 120 и 170 l/m² падавина. Највећа количина измерена је у планинским пределима запaдне и југозападне Србије (на Златибору 280,6 l/m², а на Копаонику 270,3 l/m²), док је најмања количина кише измерена на северу Баната, 72,5 l/m² у Кикинди. Већ те падавине су проузроковале поплаве широм земље, при чему је причињена велика материјална штета. На поплављеним подручјима највише су страдали усеви, путна инфраструктура и стамбени објекти, а велики број становништва био је присиљен да напусти своје домове. Дакле, тло је већ било засићено водом, а нове обилне падавине су повећале нивое подземних и површинских вода и условиле ерозију земљишта и клизишта…“

podrucje
Плавом бојом је означено поплављено подручје

„… У понедељак 12. маја у Оперативном хидрометеоролошком билтену, за 14. и 15. мај 2014. године издато је упозорење највишег степена (веома опасна појава) на велику количину падавина (≥ 40 l/m2 за 12 сати – црвени степен упозорења) и јак ветар (удари >17 m/s)…“

Cuprija Jagodina i Paracin
Корито реке Велике Мораве је означено тамном плавом бојом, а поплављено подручје светлом плавом бојом

Узрок великих количина падавина у мају 2014. године на територији општина Ћуприја, Параћин и Деспотпвац, а које су довеле до поплава незабележених размера, појаву ерозија и активирање великог броја клизишта, јесте утицај развијеног и пространог циклона, који је имао неуобичајену путању, тако да је релативно дуго имао доминантан утицај на време изнад Балканског полуострва.

1956 izgradnja brane
1956. године Ћупричани су сами изградили одбрамбене насипе

Поука је да само осмишљеним превентивним деловањем можемо да умањимо последице временских непогода. А када се већ прогласи „ванредна ситуација“, онда је неопходно ангажовање свих људи како би се штета што више умањила.

У суботу на недељу Велика Морава је достигла свој максимални ниво водостаја. По киши у мрклој ноћи Ћупричани са бранили свој град врећама са песком, а у недељу ујутру, када је запретила опасност од пробијања бедема, први су дошли официри и подофицири који су са затвореницима и касније са припадницима МУП-а са Косова и Метохије, ватрогасцима и грађанима ојачали бедем.

Rade Gaja Gajic 2

Rade Gaja Gajic 3

Rade Gaja Gajic 4

Раде Гаја Гајић је све уредно бележио својим фотоапаратом.

Свакоме је своја мука највећа. Скоро нечујна река Раваница је била подивљала и нанела је велику штету не само у Ћуприји, него и у Сењу!

Senje maj 2014
село Сење – 15.05.2014.

Након поплаве сва изворишта воде су била загађена, па је помоћ пристигла од Француза који су донели покретну фабрику питке воде за Ћупричане. У дворишту Техничке школе вршено је свакодневно печишћавање воде из градског водовода, а онда је питка вода одвожена са 5 цистерни у град. Две цистерне су биле војне, једна је била из Лесковца, једна ватрогасна и једна из Ћуприје. Французи су имали на камиону велики гумени резервоар са чесмама и били су паркирани на градском тргу. Сва села су преко Црвеног крста добијала флаширану питку воду.

Francuzi 2014 spasioci

Advertisements

2 thoughts on “СЕЋАЊЕ НА КАТАСТРОФУ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: