ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – МИР ЈАМ

Административне границе су се често мењале у Србији. Ваљда тако треба да буде.

Некада су под ћупријском влашћу била многа села која данас припадају Параћину, Деспотовцу, Свилајнцу или Јагодини. Исто тако су нека данашња ћупријска села припадала судседним општинама.

Давне 1887. године село Јовац, тада Горњи Јовац и Доњи Јовац, које се налази на левој обали Велике Мораве, припадало је Беличком срезу који је са Темнићким и Левачким срезом био под административном управом Јагодинског округа. А „среска кућа“ Беличког среза се налазила у Јагодини.

Можда ће Јовац поново да буде под јагодинском управом, али чињеница је да је данас у Општини Ћуприја. Неко би рекао да то и није много важно.

Давне 1886. године државни чиновник Јаков Јаша Јаковљевић, који је радио у Јагодини, остао је удовац са осам кћери. Немајући куд потражио је жену која би била домаћица у његовој кући. Избор је пао на удовицу Симку, која није имала порода. Тада су жене увек биле криве што нису мајке, па је Јаша лако донео одлуку да се ожени. Мислио је да ће остатак живота да чува само осам кћери, али није било тако.

Симка Јаковљевић је 22. април 1887. године родила Милицу.

А да ли се Милица родила баш у Јагодини или у Јовцу, остаје питање за историчаре. Ипак, вероватније је да се Милица родила у Јовцу.

Након Милице Симка је родила Јаши сина Стевана (Књажевац 07.12.1890. – Београд 02.11.1962.) и још једну ћерку Зору (Крагујевац).

Јаков Јаша Јаковљевић је пар године касније добио нову службу и постао начелник крагујевачког округа, па се породица преселила у срце Шумадије. Крагујевац је било Миличино пребавилиште све док није завршила Учитељску школу и 1907. године кренула пут Кривог вира испод Ртња, да би учила сеоске ђаке. После Првог светског рата, њена нова адреса постао је – Београд.

Милица Јаковљевић је познатија под псеудонимом МИР ЈАМ, а њен брат, без обзира на научну делатност (биолог, ректор на Универзитету у Београду, професор на Фармацеутском факултету), памти се међу обичним људима по „Српској трилогији“ по којој је снимљен филм „Заспанка за војника“.

Мир Јам се залагала за женска права у време када је већина жена била без школског образовања, па се њена борба за родну равноправност може сматрати претечом данашње. Због њене упорности називали су је српском Џејн Остин.

Мир Јам је писала о љубави, срећи и тузи, лепоти живота. Њене читатељке су обожавале романе „Рањени орао“, „Грех њене мајке“, … збирке приповедака „Дама у плавом“, „Девојка са зеленим очима“,…  а у позоришту њене представе „Тамо далеко“ и „Еманципована породица“. Телевизија се побринула да је данас упознају и најмлађе генерације.

Новинарску каријеру је започела у београдским „Новостима“, а наставила у „Недељним илустрацијама“. Током Другог светског рата није радила, па је изгубила статус новинара. Због тога што се по завршетку рата није посветила хваљењу Тита, била је одбачена од комунистичке власти.

Умрла је од запаљења плућа у Београду, 22. децембра 1952. године.

На крају, остаје отворено питање да ли је СРПСКА јунакиња истовремено и „Ћупријски лик“, бар по месту рођења у Јовцу? А можда ће Јовац поново да буде под административном управом Јагодине, па онда неће морати ни да се мењају биографски подаци Милице Јаковљевић – Мир Јам?