ГИМНАЗИЈА – ЈУБИЛЕЈ

 

У првој половини прошлог века Ћупричани су се делили на паоре и интелектуалце. Наравно, паори су желели да и њихова деца буду интелектуалци.

Сходно броју градских становника, од пар хиљада, па до око 26 хиљада, мењао се и број деце која су се школовала. Данас у Ћуприји живи око 17 хиљада људи, а једна десетина су интерно расељена лица и имигранти који су пре две-три деценије спашавајући живу главу напустили Приштину, Гњилане, Мостар, Сребреницу, Книн…

Слично се мењао и број ученика у ћупријској гимназији, пре око пола века их је било највише, око 500 распоређених у одељења са по 35 ђака. Не зна се тачан број свршених матураната од 1909. године до данас. Вероватно их има онолико колико данас Ћуприја има становника.

Додуше, ваља напоменути да је некада основно образовање подразумевало само школовање до четвртог разреда, а од петог од осмог разреда је била гимназија. Потпуна гимназија је школовала ђаке осам година, па се полагала мала и велика матура.

Гимназија у Ћуприји на почетку постојања била је четвороразредна, односно непотпуна.

На предлог министра просвете Краљ Петар Први Карађорђевић је указом одобрио да се у Ћуприји отвори приватна школа под именом „ЋУПРИЈСКА ПРИВАТНА ГИМНАЗИЈА“. Било је то 1909. године. Ђаци су похађали наставу на спрату основне школе која је сазидана давне 1890. године. Ово велелепно здање и данас краси центар града.

У Краљевини Србији је те години постојала 21 државна гимназија и 11 приватних гимназија, а што указује на велики значај жеље Ћупричана да у својој вароши школују децу – у првој генерацији је било укупно 64 ученика.

Данашња зграда у којој се налази Гимназија је сазидана 1926. године. Године 1953. дозидан је део у главној улици, а балкон изнад улаза је порушен. Зграду су користили и ђаци Школе ученика у привреди, а статусно је Гимназија својевремно била и Школа за усмерено образовање.

Академик Душан Матић је био ђак прве генерације ћупријске непотпуне гимназије. Из школе су касније излазили будући небројано многи лекари, инжењери, правници, економисти, официри, уметници,… универзитетски професори, носиоци титуле доктора наука…

Расути по целом свету некадашњи гимназијалци су прослављали јубиларне годишњице матурирања окупљајући се у својој школи. Тако ће да буде и убудуће. Сузе радоснице када се угледају другари и другарице, школске симпатије и љубави, овлажиће очи свакоме од њих.

Јубилеј Гимназије у Ћуприји, постојање школе од 1909. до 2019. године, никако није празник само данашњих наставника у школи. То је градски културни догађај, свечаност којом се поносе сви некадашњи ученици и требало би и сви грађани Ћуприје.

Остварени људи, лидери у својој професији, доказани политичари и визионари, потрудиће се да се јубилеј Гимназије у Ћуприји обележи на достојан начин.

У петак увече биће отворена изложба у градском музеју на којој ће се приказати експонати из времена оснивања школе, разна документа и годишњаци школе са свим подацима. У једној од музејских витрина биће приказане и спортске медаље ћупријских атлетских рекордера – гимназијалаца дибијене на светским такмичењима. У другим витринама ће се наћи књиге, романи и збирке песама, које су написали некадашњи гимназијалци. Биће ту и разна државна одликовања и медаље које су добили као заслужни грађани некадашњи гимназијалци. Девојке и момци, ученици школе, обучени у варошке хаљине са почетка прошлог века, позиваће грађане да из центра града пређу мост на Раваници и дођу у музеј. Кратак приказ дела Душана Матића извешће глумци ћупријског позоришта. Званице ће новинарским екипама да дају прве интервјуе.

Наредног јутра, у сали коју сви знају као „Синђелић“, у организацији Културног центра, почеће округли сто на тему значаја образовања и ширења напредних идеја. На зидним постерима биће представљени знаменити гимназијалци који су се остварили у својој професији, било да су се доказали у Србији или негде у свету. На великом монитору видеће се филмови, серије и разне репортаже које су снимљене и приказиване на телевизији или у биоскопима, почев од екранизације књижевних дела академика Драгослава Михаиловића, па до спортских догађаја у којима су учествовали спортски рекордери из Ћуприје.

У суботу предвече на свечаности у сали музичке школе пред почасним гостима, министрима у Влади Републике Србије задуженим за просвету и спорт, биће одржан кратак сценски приказ о Гимназији и Ћуприји, са анимацијом о атлетском стадиону и атлетској дворани. Министри за образовање и спорт потврдиће да ће у Гимназији да се отвори најпре једно одељење у коме ће да се школују омладински спортисти из целе Србије, тако да Ћуприја постане расадник атлетике. За све те будуће спортске звезде саградиће се у улици Кнеза Лазара испред улаза на Атлетски стадион велики спортски хотел у чијем ће једном делу да буде смештен интернат за спортисте-ученике Гимназије. Светска рекордерка Вера Николић је тренирала трчећи по моравском песку, а будући српски светски прваци ће да тренирају у Атлетској дворани.

На крају суботње вечери на градском тргу за све младе и оне који се тако осећају, биће организован музички спектакл. Доћи ће на трг и Јагодинци, Деспотовчани и Параћинци, па ће тако на најбољи начин да се изврши промоција Гимназије у Ћуприји и обезбеди велики број будућих ученика.

Поносни Ћупричани ће на своје ревере да ставе беџ са натписом „ГИМНАЗИЈА ЋУПРИЈА 1909-2019“. Цена сваког беџа биће добровољни прилог у корист опремања Гимназије у Ћуприји. Сто динара нису велике паре, али „зрно по зрно…“

Није гимназијски јубилеј безначајан догађај. То је централни годишњи културни догађај у сваком малом граду као што је Ћуприја, граду који жели да се уздигне изнад безнађа провинцијске варошице.