ГИМНАЗИЈА – ЈУБИЛЕЈ

 

ГИМ

У првој половини прошлог века Ћупричани су се делили на паоре и интелектуалце. Наравно, паори су желели да и њихова деца буду интелектуалци.

Сходно броју градских становника, од пар хиљада, па до око 26 хиљада, мењао се и број деце која су се школовала. Данас у Ћуприји живи око 17 хиљада људи, а једна десетина су интерно расељена лица и имигранти који су пре две-три деценије спашавајући живу главу напустили Приштину, Гњилане, Мостар, Сребреницу, Книн…

Слично се мењао и број ученика у ћупријској гимназији, пре око пола века их је било највише, око 500 распоређених у одељења са по 35 ђака. Не зна се тачан број свршених матураната од 1909. године до данас. Вероватно их има онолико колико данас Ћуприја има становника.

Додуше, ваља напоменути да је некада основно образовање подразумевало само школовање до четвртог разреда, а од петог од осмог разреда је била гимназија. Потпуна гимназија је школовала ђаке осам година, па се полагала мала и велика матура.

Otvaranje gin, 16-04 - kopija

Otvaranje gin, 27-08 - kopija

Гимназија у Ћуприји на почетку постојања била је четвороразредна, односно непотпуна.

На предлог министра просвете Краљ Петар Први Карађорђевић је указом одобрио да се у Ћуприји отвори приватна школа под именом „ЋУПРИЈСКА ПРИВАТНА ГИМНАЗИЈА“. Било је то 1909. године. Ђаци су похађали наставу на спрату основне школе која је сазидана давне 1890. године. Ово велелепно здање и данас краси центар града.

skola 2

Gimnazija od pelivana
Снимљено око 1928-1938. године

У Краљевини Србији је те години постојала 21 државна гимназија и 11 приватних гимназија, а што указује на велики значај жеље Ћупричана да у својој вароши школују децу – у првој генерацији је било укупно 64 ученика.

Данашња зграда у којој се налази Гимназија је сазидана 1926. године. Године 1953. дозидан је део у главној улици, а балкон изнад улаза је порушен. Зграду су користили и ђаци Школе ученика у привреди, а статусно је Гимназија својевремно била и Школа за усмерено образовање.

Gimnazija 116

Академик Душан Матић је био ђак прве генерације ћупријске непотпуне гимназије. Из школе су касније излазили будући небројано многи лекари, инжењери, правници, економисти, официри, уметници,… универзитетски професори, носиоци титуле доктора наука…

Расути по целом свету некадашњи гимназијалци су прослављали јубиларне годишњице матурирања окупљајући се у својој школи. Тако ће да буде и убудуће. Сузе радоснице када се угледају другари и другарице, школске симпатије и љубави, овлажиће очи свакоме од њих.

Јубилеј Гимназије у Ћуприји, постојање школе од 1909. до 2019. године, никако није празник само данашњих наставника у школи. То је градски културни догађај, свечаност којом се поносе сви некадашњи ученици и требало би и сви грађани Ћуприје.

Остварени људи, лидери у својој професији, доказани политичари и визионари, потрудиће се да се јубилеј Гимназије у Ћуприји обележи на достојан начин.

У петак увече биће отворена изложба у градском музеју на којој ће се приказати експонати из времена оснивања школе, разна документа и годишњаци школе са свим подацима. У једној од музејских витрина биће приказане и спортске медаље ћупријских атлетских рекордера – гимназијалаца дибијене на светским такмичењима. У другим витринама ће се наћи књиге, романи и збирке песама, које су написали некадашњи гимназијалци. Биће ту и разна државна одликовања и медаље које су добили као заслужни грађани некадашњи гимназијалци. Девојке и момци, ученици школе, обучени у варошке хаљине са почетка прошлог века, позиваће грађане да из центра града пређу мост на Раваници и дођу у музеј. Кратак приказ дела Душана Матића извешће глумци ћупријског позоришта. Званице ће новинарским екипама да дају прве интервјуе.

Otvaranje gin, 06-04 - kopija

Nastavnici 1911-12 - kopija

Maturanti 1925-26 - kopija

Наредног јутра, у сали коју сви знају као „Синђелић“, у организацији Културног центра, почеће округли сто на тему значаја образовања и ширења напредних идеја. На зидним постерима биће представљени знаменити гимназијалци који су се остварили у својој професији, било да су се доказали у Србији или негде у свету. На великом монитору видеће се филмови, серије и разне репортаже које су снимљене и приказиване на телевизији или у биоскопима, почев од екранизације књижевних дела академика Драгослава Михаиловића, па до спортских догађаја у којима су учествовали спортски рекордери из Ћуприје.

У суботу предвече на свечаности у сали музичке школе пред почасним гостима, министрима у Влади Републике Србије задуженим за просвету и спорт, биће одржан кратак сценски приказ о Гимназији и Ћуприји, са анимацијом о атлетском стадиону и атлетској дворани. Министри за образовање и спорт потврдиће да ће у Гимназији да се отвори најпре једно одељење у коме ће да се школују омладински спортисти из целе Србије, тако да Ћуприја постане расадник атлетике. За све те будуће спортске звезде саградиће се у улици Кнеза Лазара испред улаза на Атлетски стадион велики спортски хотел у чијем ће једном делу да буде смештен интернат за спортисте-ученике Гимназије. Светска рекордерка Вера Николић је тренирала трчећи по моравском песку, а будући српски светски прваци ће да тренирају у Атлетској дворани.

Vera Nikolic - kopija

На крају суботње вечери на градском тргу за све младе и оне који се тако осећају, биће организован музички спектакл. Доћи ће на трг и Јагодинци, Деспотовчани и Параћинци, па ће тако на најбољи начин да се изврши промоција Гимназије у Ћуприји и обезбеди велики број будућих ученика.

Поносни Ћупричани ће на своје ревере да ставе беџ са натписом „ГИМНАЗИЈА ЋУПРИЈА 1909-2019“. Цена сваког беџа биће добровољни прилог у корист опремања Гимназије у Ћуприји. Сто динара нису велике паре, али „зрно по зрно…“

Није гимназијски јубилеј безначајан догађај. То је централни годишњи културни догађај у сваком малом граду као што је Ћуприја, граду који жели да се уздигне изнад безнађа провинцијске варошице.

pecat skole - kopija

Muzicki cas 1940 - kopija

Advertisements

6 thoughts on “ГИМНАЗИЈА – ЈУБИЛЕЈ

Add yours

  1. И ја сам матурант те гимназије.

    Моја генерација је ту школу уписала некако баш после „Олује“ и читаво наше школовање било је обележено неким видом борбе против режима С. Милошевића. Па и у таквим околностима, када је друштво у целини заиста било спало на ниске гране, та наша Гимназија представљала је ипак нешто важно и велико. Наравно, и нама су причали да су претходне генерације биле много боље, јаче и озбиљније од наше. Ако и данашњим ђацима то причају, а ми већ спадамо у те претходне генерације, могу само да замислим какви су онда данас.
    А можда су деца увек иста, само се на релативно крхким системима, као што је систем образовања, раније опазе друштвене осцилације, оне фине турбуленције које се одвијају испод жита, па на први поглед пролазе неопажено.

    Школа је увек место испита, чак и кад човек није баш само ученик. Ето, на пример, обележавање тог прилично великог јубилеја (110 година неке установе код нас је значајно дуг период) такође је врста испита. Треба наћи снаге и средстава да се тај јубилеј достојно обележи, али и да се свим грађанима приближе смисао и важност те прославе. Лепо је (и савремено) организовати концерте музичких „звезда“ на градском тргу, али важно је не заборавити ни Гимназију. Јер, истину да кажемо, из те школе излазиле су перјанице свих опција, ако већ политика мора свуда да задре.

    И на крају, као читалац и као (са)учесник неких тема о којима се пише на овом блогу, морам да се захвалим господину Душану што слаже овај фини мозаик ћупријске хронике.

    Liked by 1 person

  2. Citajuci komentar na pricu „Gimnazija jubilej“anonomnog (nije mi jasno zasto je anoniman) da je njegovoj generaciji govoreno da su prosle generacije bile bolje,hocu da dam potvrdu te tvrdnje.Pred sobom drzim svedocanstvo mog pokojnog oca Borivoja Cenica koji je zavrsio osmi razred Drzavne realne gimnazije u Cupriji 3.juna 1931.g.Razredni staresina mu je bio Henrik Suman,a direktor Dusan Babic.svedocanstvo o visem tecajnom ispitu (ispitu zrelosti) dobio je 25.juna 1931.g. Ispit zrelosti polagao je od 11. do 24. juna pred komisijom koju su sacinjavali:POPOVIC ZIVOJIN,prof.;PIJUK HRISTINA,prof.;RADOJKA TODOROVIC,prog.;RISTA St.PRODANOVIC,suplent;Dr.MAKS KOH,suplent i HADZI VIDOJKOVIC JOVANKA,pr. Pretsednik ispitnog odbora bio je izaslanik Min.Prosvete MILOSAVLJEVIC Dj.MINAN,penz,direktor gimnazije.Sve ocene u svedocanstvu moga oca bile su uglavnom DOBAR 3.,ali znanje koje je imao omogucilo mu je da posle zavrsene gimnazije daje casove:LATINSKOG JEZIKA i MATEMATIKE i govori francuski i nemacki jezik.Znanje koje je ucenik morao da pokazeza jednu 3 moralo je da bude vrlo ozbiljno.Sada se ocene dobijaju po sistemu:UVECE PRELISTAM,UJUTRU ZABLISTAM.Ja sam gimnaziju zavrsila 1968./69.g.U razredima je bilo po 2 ili 3 odlicna ucenika.Moja cerka je maturirala 1995./96.g. i u razredima njene generacije je bilo 10-15 odlicnih djaka.Na jednoj od proslava godisnjice mature moj pokojni razredni staresina Milenkovic Miraslav,zvani BONE mi je rekao:“Vase 2 sada su jake 5.“Ne samo da se srozao kriterijum u ocenjivanju,vec deca zive u laznom uverenju da nesto znaju.Steta sto im prosvetni radnici cine magarecu uslugu poklanjajuci im ocene.

    Liked by 2 people

  3. Gimnaziju „Pomoravski heroji“,kako se tada zvala,u Cupriji,upisala sam 1965./66.skolske godine.U prvoj godini bilo ja 6 (i slovima sest) odeljenja prvog razreda.Sledece godine bilo je PET odeljenja drugog razreda.Ceo jedan razred je ponavljao prvu godinu..Kad smo posli u TRECI RAZRED bilo je samo CETIRI odeljenja.Opet je ceo jedan razred ponavljao .U CETVRTOJ godini bilo je CETIRI odeljenja,ali sa manjim brojem ucenika neko predhodne godine.Ovim podatkom hocu da kazem da je kriterijum prilikom ocenjivanja bio ozbiljan i strog.Cak je i za jednu bednu 2 ucenik morao nesto da zna.Srednja skola nije obavezna,pa ko nece da uci moze da je napusti.Moja generacija i generacije pre nje ponavljale su i u osnvnoj skoli od I-IV i od V-VIII razreda.A onda se neko dosetio da ukine ponavljnje i od nas napravi neznalice i praznoglavce.Onda se cudimo sto su RIJALITI programi najgledaniji,sto se uziva u GRAND PARADI,sto roditelji guraju decu da pevaju u PINKOVIM ZVEZDICAMA i drhte od treme kako ce im deca otpevati.Srbija postaje zamlja nepismenih gradjana.Sami sebe degradiramo na svim nivoima.

    Liked by 2 people

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: