ЕКСПЛОЗИЈА

Не знам да ли је то случајност, али се некако увек погоди да мој колега Пеца (можда ме сада гледа из Раја) ноћу дежура у Центру када се догађају страшне ствари.

Било је око десет до четири ујутру када ме је пробудила снажна експлозија. Професионално сам устао из кревета и изашао на терасу да видим шта се то догодило. У правцу војног магацина на Карађорђевом брду изнад Параћина видео сам ватрену печурку. Истог тренутка сам позвао телефоном Центар да бих рекао шта видим. Пеца се јавио. Кажем му да је велика експлозија у војном магацину у Параћину и да зове Вучка да провери. Он ми каже да поновим још једном да би записао. У том тренутку се чује још једна експлозија.

Зовем телофоном Вучка и питам га шта се дешава у Параћину. Одговара ми да је можда експлодирао гас у Стаклари. Убеђујем га да видим печурку у правцу војног магацина.

Пеца се јавља, кажем му да се чују и мање експлозије. Каже ми да је звао локалну полицију и да се врше провере шта је експлодирало.

Тако ми је почео дан 19.10.2006. године. Дан када је у Параћину паприкарски вашар, последњи у години. Слави се Свети Тома.

У војном магацину је експлодирало око 3,5 хиљада тона муницији и разних експлозивних средстава. Нико није погинуо, повређено је неколико десетина становника Параћина и Ћуприје. Материјална штета је била велика. Срећом, издвојени објекат са хемијским средствима није страдао.

Данима сам после тога водио службени дневник о свему што се догађало.

Председник општине Ћуприја је био др Љуба Марић и одмах сам му предложио да прогласи ванредну ситуацију у Ћуприји. Тога дана је премијер Коштуница држао састанак српске владе у Ужицу, одакле је са неколико министара стигао у Параћин и у Ћуприју.

Материјална штета је била велика. Стакла на већини прозора су била полупана, многа врата на кућама су изваљена. Био је прекинут саобраћај на ауто-путу и на железничкој прузи Београд-Ниш. Школе и дечији вртићи нису радили. На Дому здравља и на болничким зградама су разлупани прозори. Поново је оштећен Дом ЈНА, као и биоскоп, Хала спортова, Соколски дом… У многим продавницама и предузећима радници су морали да чисте простор у полупаним халама.

Неколико месеци касније специјалне војне јединице вршиле су претраге терена и уништавале заостала минско-експлозивно средства. Руска војна јединица је пристигла у помоћ и наредних година је вршила хуманитарно разминиравање околине магацина.

Истрага је била темељита. Неколико хиљада тона разних мина, граната, ракета и свега што је заостала из претходних ратова налазило се неадекватно ускладиштено и на отвореном простору између војних магацина који су изграђени непосредно након 1999. године. Није било никакве саботаже, једноставно дошло је до самозапаљења, до хемијске реакције која је настала због додира са ваздухом.

НАТО авијација је бомбардовала и уништила цело складиште, које је било испражњено пре почетка ратног стања 1999. године. И на почетку Другог светског рата, када су немачки војници користили складиште, догодила се велика експлозија која је уништила све објекте.

Људи су се питали зашто је војни магацин направљен поред насеља. Међутим питање је требало да буде зашто су људи поред војног магацина градили куће и викендице?

Тих октобарских дана је Ћуприја изгледала као након бомбардовања, материјална штета је била и већа.

Било некада, нека остане као опомена за будућа времена.