ВРЕМЕ ЛАВОВА

Ситна киша је најављивала долазак касне јесени. У дрвене каце су ређане мале главице купуса са розе листовима које су могле укисељене да остану до априла наредне године. Најпре би у засечен кочањ стављан прстохват соли, а онда би пре наливања воде, у простор између главица купуса била угурана цвекла која је расоницу бојила у црвену боју. Пар клипова кукуруза је заједно са великим каменом притискао купус одозго. Кукуруз је стављан да се расоница не би уљигавила.

На шифоњеру у спаваћој соби биле су наређане миришљаве дуње, а тегле са слатком су стајале иза дуња, довољно високо и скривено од погледа деце. На кухињском креденцу су биле тегле са пекмезом који је свакодневно мазан на кришке хлеба. Уместо пекмеза за доручак би на хлебу била посољена маст са алевом паприком.

Старе куће су биле грађене без купатила. Недељом увече би се на шпорету у огромном лонцу за искувавање веша грејала вода, а на сред собе би стављано лимено корито за купање. То лимено корито је служило и да се у њему шури прасе намењено за славску гозбу.

Након недељног купања слушао би се Радио Београд и Глас Америке. Опори глас Грге Златопера би означавао време за кревет и спавање. И онда су настајали млади Лавови који су се рађали наредног лета.

Другарство до краја живота потиче из школских клупа. У исти разред су ишли Цока, Дане, Дуки, Влајче и Мића, сви рођени између 10. и 17. августа послератне 1952. године. Те године су рођени и Тоша, Ђера, Ваки, Мирче, Ђока, Голац…, а наредне Дуца, Кери и Бранко. Рекло би се деца из центра Ћуприје. У „Ламели“ су живели Влајче, Кери, Дуца и Божа Кец, наспрам „Ламеле“ у „Заводовој згради“ Мирче, у „Катанги“ Мића, изнад „Новог Дома“ Тоша, Дуки у „Банкарској згради“. У кућама су становали Цока, Дане, Ђера и остали.

Након завршене гимназије био је неминован одлазак у Београд. Студентско дружење је настављено у Синђелићевом сокачету испод Каленића пијаце. Ту се у једном дугачком дворишту са заједничком чесмом и пољским нужником налазио низ соба у које се директно улазило. Свака соба је имала старински умиваоник са казанчетом за воду и неизбежним огледалом изнад. Комфор ћупријских станова и кућа био је замењен скромним студентским собицама.

Летњи распуст другари су проводили углавном у Ћуприји. Јули месец је био намењен за одлазак на море и код родбине, а август за припрему испита у септембарском року. Некако на средини месеца, 15. августа, славио се заједнички рођендан. Млади Лавови су били домаћини гозбе и целодневног дружења. Мића је био задужен да у Сењу нађе прасе и припреми га, а остали су бринули да буде довољно кобасица и ћевапчића, као и парадајза и хлеба. За боравак у Сисевцу пастрмка је била набављана директно у рибњаку. Пиво се куповало у гајбама. Фудбалска лопта је била неизбежна.

Приватни Рекреациони Центар, скраћено ПРЦ, налазио се на старом путу за Сисевац, километар од Сења. Окупљање се дешавало и на ливади поред манастира Раваница, али и поред Велике Мораве и Црнице у Сисевцу.

Јесте да је Сисевац био најудаљенији од Ћуприје, али је тамо било најлепше. У великом базену је могло да се купа након фудбала на травнатом терену који се налазио с леве стране пута ка Грзи. Могло је и да се спава на ливади поред Црнице у близини Сисојевца. Места за роштиљ је било колико ти душа хоће. А за за спремање пастрмке служила је кухиња у Кексарином одмаралишту.

Лавови су поштовали рођендане својих другара. Тоша је волео „Далматински подрум“, а по целу ноћ се остајало и у Синђелићевом сокачету и касније у Шуматовачкој улици. Дуца је волео „Ноћни клуб“ у подруму хотела „Равно“ који је некада био најпопуларније место у Ћуприји и половини Србије.

Након студентских дана окупљања су настављена на прославама годишњица гимназијске матуре.

Данас нема више Лавова Цоке и Миће који су вароватно наставили да се друже са Керијем, Ђоком, Мирчетом…

Неки нови млади Лавови се сада окупљају у рођендаоницама и кафићима. Одласци на ливаде у Сисевцу или на Везировом брду нису више занимљиви. Роштиљање у природи заменио је модеран кетеринг.

Прошло је време Лавова који су рођени 1952. године. Дане, Дуки и Влајче се сете Цоке и Миће. Тако је то.   

Аутор: Душан Стаменковић

Књига ВРЕМЕ ЛАВОВА садржи ову причу.
Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА