МОША У ЋУПРИЈИ

  Сунчани дан ме често враћа у ђачко време када нас је учитељица водила на излете поред Ћуприје. У Добричеву је био парк поред управне зграде пољопривредног добра који је и тада, као и данас, личио на велику ботаничку башту. Испод Везировог брда смо могли да видимо чамбуре и да се играмо у хладовини. У... Continue Reading →

Advertisements

ЈУЛИН ВЕЛИКИ РАТ

Има ли правих Ћупричана – староседелаца или су се сви доселили у Ћуприју уназад два века, питање је које многима повређује сујету. Према подацима о прикупљању харача следи да су некада у Ћуприји живели Турци и понеки Циганин, а да су Срби живели у околним селима. Тек пре око два века Ћуприја је престала да... Continue Reading →

НА ЗАПАДУ НИШТА НОВО

„... Велики упорно зезају мале, за идеале гину будале, фабрике трују околину, кретени дижу буне и гину... Биће боље, неко виче, на папиру мртво слово, на истоку старе приче, на западу ништа ново...“ Овако пева Бора са својом „Рибљом чорбом“. Текст који важи за свако време. Сви сада веома често причамо о јубилеју – 100... Continue Reading →

ЖУЋКОВ ВЕК

Ових дана времешни Жућко издржава најезду Турака, Немаца, Шиптара,... који бежећи од саобраћајног колапса на  аутопуту између Ћуприје и Јагодине, користе стари Цариградски друм. Нико више и не размишља како је Жућко заменио дрвни мост преко Велике Мораве пре скоро целог једног века. На месту где сада постоји гвоздени "Жућко" постојао је дрвени мост који... Continue Reading →

ЋУПРИЧАНИН И ПУКОВСКА РАТНА ЗАСТАВА

Сто година је прошло од завршетка Великог рата и свака варош тражи део своје историјске улоге у том за Србе победоносном сукобу. Актуелне су свакодневне полемике да ли је после победе Србија морала да буде Велика Србија или је југословенски дух наша судбина. Уочи Великог рата  на дан 30. 11. 1911. краљ Петар I уручио... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑