МОША У ЋУПРИЈИ

 

Сунчани дан ме често враћа у ђачко време када нас је учитељица водила на излете поред Ћуприје. У Добричеву је био парк поред управне зграде пољопривредног добра који је и тада, као и данас, личио на велику ботаничку башту. Испод Везировог брда смо могли да видимо чамбуре и да се играмо у хладовини. У расаднику је био прави рај за све нас који смо волели да се безбрижно играмо. Наравно, учитељица нам је занимљиво причала о историји завичаја.

Данашње улице у Ћуприји имају називе по људима који су на неки начин оставили траг у Ћуприји. Додуше, многи станари још увек не знају ко су били ти људи.

Улица Моше Пијаде је променила име након распада велике Југославије. Такво је време било тада.

Jevreji 1900 u Srbiji jezik

Mosastari

Моша је пореклом Јеврејин. У разним енциклопедијама могуће је да се пронађу подаци из његове биографије, али у тим енциклопедијама не пише зашто је Ћуприја део његовог живота.

Моша Пијаде (1890-1957) је у Првој београдској гимназији почео да се диви Гаврилу Принципу (Јеврејину) који је касније постао атентаор у знак протеста против колонијалног положаја Босне и Херцеговине у Аустроугарској монархији. Након почетка Великог рата Моша Пијаде је из Охрида отишао у Ваљево у посету брату Давиду где је хтео као добровољац да се прикључи одбрани Краљевине Србије. Није био способан за војску, па је одбијен, а његова браћа Давид и Узијел, као и многобројни други Јевреји, храбро су се борили против Аустроугарске војне силе.

У Охриду је Моша Пијаде у школској 1914/15. години био наставник, а након завршених предавања је кренуо у Ниш где се кратко задржао. Из Ниша је дошао у Београд и почео да пише за лист „Правда“.

P_2485_1918_10_19_naslov

P_2485_1918_10_19_urednik

Немачки војсковођа Макензен је свом силином навалио на малену и осиромашену Србију почетком октобра месеца 1915. године, па је Моша Пијаде са својом породицом избегао у Ћуприју. Запослио се као конобар у „Централу“, кафани која се налазила у главној ћупријској улици.

 

У исто време када је Моша Пијаде био у Ћуприји, и др Семашко је испред организације Црвеног крста, као лекар Руске болнице лечио у Ћуприји. У слободном времену је мештанима у малој кафани „Христо Ботев“ поред Мораве објашњавао стање у свету, а посебно у Царској Русији. Бугарски учитељ Илиев, који је ту био као мобилисани окупаторски војник, помогао му је да из ратом разорене Ћуприје оде у Софију и састане се с Георги Димитровом. Затим се вратио у Москву док је беснео Први Светски рат и Октобарска Револуција се разбуктавала.

180px-Stamp_Se

Два револуционара су се упознала у Ћуприји.

У зиму 1915/16. године бугарска окупациона власт је приморала сва избегла лица да се из Ћуприје врате у Београд, односно одакле су дошли. Тако је и Моша Пијаде са породицом морао да напусти Ћуприју. Непосредно након поврака у Београд, Моша Пијаде је поново отишао у Ваљево, где је почео да ради као фирмописац.

Све остало о животу познатог Јеврејина може да се пронађе у књигама.

Osuđenik_Moša_Pijade

Наравно, Моша Пијаде није био једини Јеврејин који је део свог живота провео у Ћуприји. Књижевник Давид Албахари је са породицом, оцем који је био лекар, живео пар година у најлепшој ћупријској кући – „Лекиној кући“.

О Јеврејима у Поморављу може много да се пише…

A kontejneri

 

 

Advertisements

One thought on “МОША У ЋУПРИЈИ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: