ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА – ЈУБИЛЕЈ

 

Поред реке Раванице, тамо где се сада налази „Вагон“, требало је пре двадесетпет година да се сазида лепа пословна зграда Јавног предузећа „Србијаводе“. Одустало се у последњем тренутку. Можда је то било и добро с обзиром на разорно бомбардовање 1999. године. А да није било тог бомбардовања још би се поред хале спортова налазиле топовске шупе.

https://dusanstamenkovic.com/2019/04/08/cuprijski-likovi-doktor-ljuba/

Захваљујући визији, сналажљивости и упорности др сци.мед. Љубомира Марића у Ћуприји је створена 1998. године Виша медицинска школа. Почела је са радом скромно, најпре на последњем спрату музичке школе код Микићевог моста. Само шест година касније школа се уселила у новоизграђено велелепно наменско здање на месту где су остале порушене топовске шупе.

Данас, после двадесет година, Висока медицинска школа струковних студија у Ћуприји је државна акредитована образовна установа у којој је дипломирало више од осам хиљада студената. Међународна сарадња са сличним установама из Немачке, Русије, Швајцарске, Грчке, Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске и Републике Српске још један је показатељ да је ћупријска школа оправдала своје постојање и да је постала препознатљива.

Школа привлачи студенте из целе Србије. Тренутно их има око 1400 на свим образовним профилима. Кренуло се са три смера: виша медицинска сестра-техничар, виши физиотерапеут и виши радиолошки техничар. Те прве школске године 1998/99. био је 261 бруцош. А најбољи студент те прве генерације је сада професор струковних студија.

Школске 2018/19. године уписана је 21. генерација студената на пет студијских програма.

Школа је права фабрика у којој се производи знање. Укупно 137 запослених (њих 34 су доктори наука) и двадесет пута више студената, дају Ћуприји наду да ће град да опстане упркос свим недаћама.

Висока медицинска школа струковних студија у Ћуприји обезбеђује многим мештанима егзистенцију, било кроз изнајмљивање студентских соба, било до потрошње у пекарама, трговачким радњама или ресторанима, кафићима и местима за младалачку забаву. Небројано много бракова је склопљено баш захваљујући студентским љубавима. И исто толико рођено је деце у Ћуприји.

Они студенти који нису остали у Ћуприји, који су се вратили у своја родна места или су захваљујући школској дипломи запослени у Аустрији, Немачкој, Норвешкој, Швајцарској, Америци… сада су прави амбасадори града на Великој Морави, града своје младости.

Незамисливо је како би данас изгледала Ћуприја да већ двадесет година нема Високе медицинске школе. Вероватно би у граду живело мање од 15000 становника, не би биле изграђене многе нове стамбене зграде, мештани не би издавали собе студентима, потрошња би била смањена, средства од пореза би била мања, … град би умирао. То се најбоље уочава када студенти имају распуст или када викендом отпутују у своја родна места – ћупријске улице остану пусте, нема младалачке галаме, све некако утихне.

А онда се поставља гласно питање како да град и школа иду заједно напред? Шта је то што може град да помогне школи? Шта да се уради да се ова школа не угаси или не пресели у Београд?

Будућност школе је да се настави са опремањем школе, да се направе спортски терени, летњи амфитеатар, да се оплемене обале реке Раванице, да се омогући изградња судентског дома са мензом, поликлиником,… Може у Ћуприји да никне и истраживачки центар, летњи кампови младих…

Визија људи од пре двадесет година није завршена. Нови људи настављају са својом визијом.

Када ускоро председник државе Александар Вучић дође у Ћуприју да би свечано отворио новоопремљене кабинете за стручну наставу у Високој медицинској школи, биће то подстицај за све запослене у школи и све студенте, да наставе са унапређењем знања и достизањем европских стандарда. Уосталом, знање не познаје границе.

Ћупричанима је Висока медицинска школа потребна и зато јубилеј рада школе јесте јубилеј свих житеља овог града. Промоција школе је промоција Ћуприје. Успех школе је успех Ћуприје.