ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – ДОКТОР ЉУБА

 

Земља деоба је Србија. Држава или појединци у име државе, одређују ко јесте, а ко није покорни грађанин. Сви знају ко је ко. У име државе су се и убијали људи који имају грех да другачије мисле. Када преовлађује култура примитивног ријалитија, када „жута“ штампа има дневна издања са највећим тиражем,… онда је очекивано да се око имена сваког појединца преплићу многобројне „истине“.

Ћуприја је део Србије.

Лекар, некада председник општине и директор здравственог центра,  Љубомир А. Марић, хваљен и оспораван, део је српских деоба. Нема равнодушних према њему. Они, који су га заиста познавали, говоре о њему све најбоље. А љубитељи ријалитија и политички противници, они који у свему виде само ружно, изналазе разлоге за клеветања.

Можда би могло да се разуме да политички неистомишљеници кажу како је доктор Љуба подржавајући пројекте суседне општине осиромашио ћупријски буџет. Можда би могло да се разуме што су се житељи града бунили како се више пара троши на уређењу села, него ли града. Можда би могло да се разуме што су поједини лекари сматрали да су нека болничка одељења била неоправдано занемарена. Можда би могло да се разуме зашто су две нове зграде у Ћуприје злонамерно прозване „Анита“ и „Бригита“…

Али како разумети појединце који су клеветали доктор Љубу само зато да би имали искључиво личну корист?

slika prijava

Рекло би се – за добрим коњем се велика прашина диже!

Проф. др сци. мед. Љубомир А. Марић је рођен 18.04.1950. године у Сењу, општина Ћуприја. Основну школу завршио је у родном Сењу, а гимназију у Ћуприји.

Maturanti 69 20g

Maturanti 69 IV-1-2

skola u Senju

Ljuba mladost
Младалачи дани

На Медицинском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 29.09.1975. године. По завршетку студија засновао је радни однос 01.10.1975. године у Здравственом центру Ћуприја. После обављеног обавезног лекарског стажа, распоређан на место лекара Хируршког одељења.

Специјализацију из опште хирургије завршио је 1985. године, а другу специјализацију из пластичне и реконструктивне хирургије завршио је 1987. године.

Licenca

Након специјализацији из опште хирургије распоређен је на радно место лекара специјалисте Службе опште хирургије, а завршетком друге специјализације из пластичне и рекоструктивне хирургије, 1989. године постављен је за шефа Одсека пластичне хирургије. Тад је био први шеф и оснивач одељења пластичне и рекоструктивне хирургије у Поморављу.  За генералног директора Здравственог центра „Средње Поморавље“ са седиштем у Ћуприји именован је 1992. године. Био је и начелник Регионалног центра за опекотине у склопу Здравственог центра Ћуприја до новембра 2000. године.

Објавио је једанаест стручних радова из области опште пластичне и реконструктивне хирургије. Посебну пажњу у својим радовима посветио је третману опекотина.

Магистарски рад под насловом „Анализа фактора који утичу на начин, ток и исход  локалног  збрињавања опекотина шаке“ одбранио је 1999. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду и стекао академски назив магистра медицинских наука.

За свој укупан рад добио је више признања, посебно за успешно руковођење Здравственим центром, као и за допринос развоју Здравственог центра, који је у техничко-технолошком као и кадровском погледу постао један од најсавременијих здравствених центра у Србији.

Primarijus 2

Проф. др сци.мед. Љубомир Марић је био дугогодишњи члан Српског лекарског друшзва, афирмисани специјалиста из пластичне и реконструктивне хирургије и магистар медицинског наука. Био је члан Секције за пластичну, рекоструктивну и естетику хирургију СЛД-а. Организовао је састанке Секције и Предсеништва Секције. Оформио је одељења за пластичну хирургију и Oдељење за опекотине у МЦ Ћуприја.  За своје заслуге у организавању здравствене службе у МЦ Ћуприја проф. др сци.мед. Љубомир Марић је добио награду СЛД-а за организацију здравствене службе у 1999. Години, а што је 28.01.2000. године било образложење за једногласну доделу назива ПРИМАРИЈУС – проф. др сци.мед. Љубомир А. Марић.

 

Докторску тезу је одбранио са највишом оценом 16.07.2001. године, на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Sl Glasnik RS 1998 odluka

На предлог Владе Републике Србије, 27.7.1998. године бива постављен на место директора Више медицинске школе у Ћуприји, у чијем је оснивању и сам активно учествовао.

 

На предлог грађана Ћуприје, на јавним изборима бива изабран за председника СО Ћуприја од 2003. до 2008. године.

predsednik

lideri 2

Јуна месеца 2006. године одликован је за свој рад орденом Светог Саве другог степена, од стране патријарха Српске Православне цркве Павла.

Orden
Орден Светог Саве

orden

Од када је у пољу здравства, још из студентских  дана и вођења секција на Медицинском факултету у Београду, активно је учествовао у свим новинама везаним за достигнућа како опште тако и пластичне и рекоструктивне хирургије. Од стране Медицинског факултета Универзитета у Београду из области хирургије једини је у звању ментора специјализантима, што самим тим потврђује његову спремност и вољу у едукацији млађег кадра.

Дуго година је био предавач на предмету Хирургија у Средњој медицинској школи у Ћуприји.  Објавио је 4 научна и 8 стручних радова. Стално се едуковао и пратио токове модерне медицине.

Узимајући у обзир целокупан дотадашњи рад, стручност, педагогију и научно усавршавање, Управни одбор Више медицинске школе у Ћуприји га је именовао у звање почасног професора на предмету Хирургија, 2001. године.

Оно што сваки старији Ћупричанин зна о др Љуби, јесу резултати рада везани за здравство у Ћуприји.

У време бивше Југославије, време рата, беде, инфлације… генерални директор Здравственог центра  проф. др.сци.мед. Љубомир Марић је био моћан визионар. Учинио је да болница у маленој Ћуприји буде снажна и угледна здравствена установа. Набавио је у ту сврху СКЕНЕР и тако је Ћуприја био други град у Србији (после Београда, а пре Ниша) који је поседовао тај моћан апарат. Било је то време санкција, пре потписивања Дејтонског споразума, када је у Србији била несташица свега.

Године 1999. доктор Љуба је три пута био позиван да буде министар здравља, али није хтео то да прихвати, јер је волео да остане у свом крају, у својој болници да би направио најбољу болницу у Србији. Мало је недостајало да ћупријска болница постане КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР ЋУПРИЈА. Али због промене политичке ситуације, није успело. Жалосно.

По доласку на чело Здравственог центра Ћуприја, свестан да је традиција ћупријског здравства велика обавеза, поставља себи циљ да установу на чијем је челу упише великим словима на здравственој карти установа Србије и Југославије.

У шест година је у развоју ове установе начинио помак који се реално мери деценијама. Не треба заборавити да се то догодило у тренутку велике економске кризе у нашој земљи изазваној међународним санкцијама. То је био прави доказ да за добру организацију и руковођење колективом нема препрека ни у објективним тешкоћама.

Проф. др сци.мед. Љубомир Марић дао је приоритет унапређењу и заштити здравља  становништва у првом реду на нивоу примарне здравствене заштите, али није запоставио ни стационарну здравствену заштиту стварајући услове за врхунско лечење.

У циљу помоћи осигураницима и уштеде здравственог динара проф. др.сци.мед. Љубомир Марић приближава лекара пацијенту отварањем нових сеоских амбуланти и упућивањем лекара специјалиста у све организационе делове где нема специјалисте тог профила.

Истовремено је сарађивао са врхунским  југословенским стручњацима из одређених области па су се у Здравственом  центру Ћуприја пружале услуге и обављали хируршки захвати који су се до тада вршили само на клиникама,  чиме се вишеструко штедело.

Оријентација др Љубе у организацији здравствене службе је била стално подизање квалитета услуга које се пружају у Здравственом центру Ћуприја проширењем обима рада и увођењем нових метода уз перманентно усавршавање лекара и осталог особља. Подсећања ради, Медицински центар Ћуприја је пре политичких деоба, имао више од 1.500 запослених који су бринули о здрављу у Ћуприји, Јагодини, Параћину, Деспотовцу, Свилајнцу, Рековцу и Ражњу.

Уз подршку Републичког министарства за здравље и Републичког завода за здравствено осигурање – Филијале у Јагодини октобра 1994. године министар за здравље је поставио камен темељац за анекс између зграде нефрологије и хируршког блока у коме ће бити служба хитне помоћи, интернистичка амбуланта, функционална дијагностика интерне службе, на првом спрату коронарна јединица са кардиоваскуларним одељењем а на другом спрату дечја хирургија, неурохирургија и васкуларна хирургија. Зграда је подигнута, али због немогућности Републике да издваја средства за инвестиције, чињени се напори да се уз помоћ донатора овај објекат приведе намени.

Ни у тренутку велике кризе др Љубомир Марић се не обесхрабрује знајући да ће за све што чини за добробит осигураника имати подршку. Са малим учешћем здравственог динара уз помоћ привреде Поморавског округа и бројних донатора 01.07.1995. године урађен је први преглед на најсавременијем дијагностички апарату за компјутеризовану томографију. У то време је на скенеру обрађено преко 10.000 пацијената из целе Србије. Лекар који је први радио на читању снимака са скенера био је Немац, јер тада у Србији није било оспособљених специјалиста.

Надалеко чувена по својим хирурзима служба Хирургије је реновирана и добијено је пет савремених операционих сала са клима уређајима и собама за интезивну негу са комплетном опремом.

Октобра месеца 1995. године отворено је и ново Одељење за пластичну и реконструктивну хирургију са најсавременијом опремом и собама, које је због природе оваквих хируршких захвата доносило и финансијску добит Здравственом центру Ћуприја.

plasticna hirurgija
Пластична хирургија

Марта месеца 1996. године у Ћуприји почиње са радом Регионални центар за опекотине, јединствен на подручју  централне Србије што је условило и изградњу хелиодрома у кругу Здравственог центра Ћуприја. У организационом делу у Параћину је тада изграђен анекс за хируршки блок и реновирана Служба гинекологије и акушерства и Служба педијатрије и исте су опремљене савременим апаратима.

Проф.др сци.мед. Љумобир Марић није улагао у будућност само кроз изградњу и опремање установе, већ је огромну пажњу поклањао стручном усавршавању кадрова. Својом активношћу на стручним и научном пољу давао је пример својим колегама.

Чим је по први пут дата могућност да се путем уже специјализације лекари специјалисти усавршавају из области баромедицине проф. др сци.мед. Љубомир Марић је уз сагласност референтних установа и одобрења Министарства за здравље упутио кадар на стручно усавршавање из ове области, а уз помоћ СО Ћуприја извршена је набавка хипербаричне коморе.

Учешће лекара Здравственог центра Ћуприја на стручним састанцима СЛД и достигнути ниво здравствене заштите која се пружа у Здравственом центру Ћуприја определио је лекаре нуклеарне медицине да управо у Ћуприји одрже Први конгрес Нуклеарне медицине Југославије (након распада старе Југославије) којом приликом је Клинички центар Србије уступио на трајно коришћење Здравственом центру Ћуприја најсавременији апарат у области нуклеарне медицине – Гама камеру, која је Службу нуклеарне медицине подигла на југословенски ниво.

tomograf

Сврставање установе на чијем је челу проф.др сци.мед. Љубомир Марић у ранг Регионалних установа опредељује Владу Републике Србије да 1998. године у Ћуприји оснује Вишу медицинску школу, другу у Србији, што у исто време опредељује Министарство здравља Републике Србије да Здравственом центру Ћуприја одобри набавку нуклеарно магнетне резонанце, савременог дијагностичког апарата.

Немогуће је обухватити све оно што је урађено и оно што је будућности планирао генерални директор Здравственог центра Ћуприја доктор Љуба, човек који је целог себе уложио у своју установу у којој је проводио 24 часа дневно. Стремећи реализацији својих циљева у очувању здравља и живота човека себе је сврстао у ред малобројних хуманиста – ентузијаста!

doktor Ljuba

Данас Ћупричани полако заборављају доктор Љубу, како су га сви звали. Однела га је болест на неко боље место.

Био је велики и моћан човек.

Био је велики и прави лекар и у породици лекара, а ипак само велики човек.

За 61 годину живота прошао је пут од детињства и Основне школе у Сењу, средњошколца Гимназије у Ћуприји и студента Медицинског Факултета Универзитета у Београду, до признатог лекара у ћупријског болници.

Ћупријска болница је била његова друга кућа. Из ње је одлазио и поново јој се враћао. Остаће упамћен као директор здравства овог подручја са најдужим стажом. Функцију генералног директора вршио је непрекидно пуних девет година.

Нико не може да оспори да је најзаслужнији за постојање Високе медицинске школе у Ћуприји.

Створио је основу да Здравствени центар Ћуприја постане наставна база Универзитета у Крагујевцу и Више медицинске школе у Ћуприји, чији је био оснивач и први директор. Уз помоћ Владе Норвешке Виша медицинска школа је добила насив Висока медицинска школа струковних студија.

Чак и они који нису одобравали његове методе рада, не могу да оспоре да је проф. др сци.мед. Љубомир Марић за време док је био директор, целог себе улагао у здравствену установу проводећи у њој 24 часа дневно, стремећи реализацији циљева у очувању здравља и живота обичног човека.

mladost 2

По њему се није могло видети да има и своје личне проблеме, болест и прерану смрт супруге Наде, и васпитање деце. Дубоко је у себи скривао тугу, стављао је осмех на лице и бежећи од себе, одлазио је на посао, да се бави медицином и да даје себе политици. То га није омело да своју децу изведе на прави пут. Кћи Ивана и син Чедомир определили су се за медицину, иако су знали да посвећеност послу какву је њихов отац имао, ускраћује љубав према најмилијима. Тек је последње своје дане лежећи на ВМА у Београду доктор Љуба потпуно посветио својој деци.

Tivatski zaliv 2.7.1982.god

porodica

porodica 2

deca
Чедомир и Ивана

Проф. др сци.мед. Љубомир Марић је својим делима себе сврстао у ред малобројних доктора овог града који је, за свој не тако дуг животни век, својим радом као докор наука, врсни лекар,  јединствен хирург, велики човек, способан, високоморалан, племенит, професор Високе школе, научник, педагог, високи политичар, изванредан директор, цењени председник општине, патриота, брижан отац, величанствени деда,… обележио последњу деценију прошлог и прву деценију овог века.

deda i UNUK
деда и унук

Проф. др.сци.мед. Љубомир Марић  је био човек који је знао више и видео даље у будућност од других људи.

Говорио је да ако некоме не можеш да помогнеш, онда немој ни да му одмажеш.

На гробљу, пред његову сахрану, чуло се и следеће:

„… У препуној радној биографији проф. др сци.мед. Љубомира Марића остало је записано да си постао директор болнице у једној од најтежих фаза њеног развоја. Ратови у бившој Југославији, санкције, немаштина. Ипак ти си упорно, визионарски, јер једино то визионари могу, стварао неко ново лице ћупријског здравства. Готово да нема здравствене установе, чак и у богатијим срединама која је тих година више инвестирала од опште болнице у Ћуприји. Још доследније и упорније, чак и кад су те многи одвраћали од тога, настојао си да Ћуприја добије прву високошколску установу. Твоја визија је данас једна лепа, модерна школа, понос града. Ни као председнику општине време ти није било наклоњено. Привреда опустошена транзицијом, осиромашен град, ти си онакав какав си био, доследан и упоран, настојао да са тако мало пара решиш много проблема… Али, да ли је некад било другачије?…“

Успех се никоме не прашта у држави свеопштих деоба грађана. Нетрпељивост и агресија су свуда. Освета просечних људи, који када се погледају у огледалу мрзе најпре себе, јесте да омаловажавају све што је лепо и добро. Њима ништа није свето, све извргавају руглу и омаловажавају. Одмазда таквих људи је ужасавајућа.

Многи су до сада већ заборавили да им је доктор Љуба омогућио да примају плату, да се школују, да добију одговарајућу медицинску терапију или да изнајмљују собе и станове студенткињама и тиме увећају породични приход. Многе студенткиње су постале ћупријске снаје. Немерљиво је и његово залагање за добробит сестринства манастира Раваница.

Много више је др Љуба учинио за Ћупричане, него за своју породицу.

Заузврат, доктор Љубу су Ћупричани развлачили по судовима, омаловажавали, трудили се да га на сваки начин униште, макар психички. Све је трпео у себи – и тугу и бес и разочарање. Уништио је своје здравље. Зато га данас више нема.

Потребно је да прође довољно времена да успешан човек више никога не може да угрози,  па да о њему почне објективно да се суди. Неки нови грађани Ћуприје, неке нове генерације, причаће лепо о професору доктору Љубомиру Марићу, који је својим делом обележио део историје овог града и који заслужује да се његово име памти, па макар и по називу школе или улице…

Ако сада са висина доктор Љуба гледа Ћуприју, нека опрости онима који су Високу медицинску школу струковних студија у Ћуприји заједно са школама за васпитачице у Алексинцу и Крушевцу претворили у Академију васпитачко-медицинских струковних студија са седиштем у Крушевцу.

Оспораван и хваљен у исто време, доктор Љуба је оставио свој траг у животима Ћупричана.

Зашто је живот тако неправедан и зашто се добро не враћа увек добрим?

https://dusanstamenkovic.com/2019/02/23/visoka-medicinska-skola-jubilej/

predsednik Srbije i Ljuba

Patrijarh i Ljuba

Vladika i Ljuba

 

Advertisements

5 thoughts on “ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – ДОКТОР ЉУБА

Add yours

  1. Душане, чланак је диван и сви који су познавали Марића знају да ништа ниси увеличао. Можда је требало избацити онај текст…. Знаш већ који.

    Liked by 1 person

  2. Ovom lepom i nadasve realnom pricom o mom skolskom drugu Ljubi Maricu ispunio si mi srce radoscu i oci napunio suzama.Na proslavi 35.godisnjice nase mature u „Plavoj laguni“u razgovoru mi je rekao:“Cupricani ce ti sve oprostiti ,ali uspeh nikad.“Osporavali su ga nesposobni,lenji,zavidni i sve po sistemu „dva losa ubise Milosa“uspeli da ga smene sa mesta direktora Medicinskog centra.Ti koji su to uradili nisu naneli stetu Ljubi Maricu,vec gradjenima Cuprije.To isto su uradili ljudi koji su smenjujuci Djordja Kolarevica naneli stetu ne samo „Velmortransu“vec i gradu Cupriji.Zato nam je bolnica od Medicinskog centra spala na Opstu bolnicu,zato nam je autobuska stanica spomenik ljudske gluposti,primitivizma,javasluka,a najvise nerada.Mnogo je ovakvih primera.Zato zivimo ovako kako zivimo,bez nade u bolju buducnost.Ljuba je bio borac,ali kako kazu najhrabriji prvi ginu.Ljuba je svoj veliki i iscrpljujuci rad platio zdravljem i na kraju zivotom.Velika je to zrtva za nezahvalne ljude.Neka je vecno hvala i slava mom skolskom drugu za sve sto je ucinio za ovaj grad.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: