ЖУЋКОВ ВЕК

Ових дана времешни Жућко издржава најезду Турака, Немаца, Шиптара,… који бежећи од саобраћајног колапса на  аутопуту између Ћуприје и Јагодине, користе стари Цариградски друм. Нико више и не размишља како је Жућко заменио дрвни мост преко Велике Мораве пре скоро целог једног века.

На месту где сада постоји гвоздени „Жућко“ постојао је дрвени мост који је саграђен 1891. године, а Велика Морава га је у леденој поплави 9. фебруара 1914. године порушила. Привремено решење је представљо понтонски мост који је саграђен након завршетка Првог светског рата.

А како је направљен „Жућко“? Да ли смо пре једног века могли и да останемо без великог гвозденог моста?

 

Гледам како се неки људи спремају да прославе 100 година од завршетка Великог рата и од дана стварања Краљевине СХС (Југославије). Нека ми је горчина у устима, јер смо у том Великом рату изгубили једну четвртину становништва, практично сваког другог мушкарца. Изгубили смо и куће, фабрике, железницу, путеве, мостове…

Тај Велики рат је завршен победом Сила Антанте 11. новембра 1918. године, када су нестала сва четири царства у Европи – Аустроугарска монархија, Немачки рајх, Руско и Османско царство. Уместо њих створено је неколико нових држава – Пољска, Чехословачка, Аустрија, Мађарска, Финска, Летонија и наравно Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Регент Александар Карђорђевић је веома журно 1. децембра 1918. године, у кући трговца Алексе Крсмановића на Теразијама, прогласио да је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Свет је до тада познавао две краљевине, Краљивину Србију и Краљевину Црну Гору. За победнике је пропала Аустроуграска монархија била непријатељска држава која је требало да плати сва зла која је нанела победницима. А део те пропале монархије су биле и територије на којима су живели Словенци и Хрвати. Дакле, народи који су били до краја Великог рата на страни непријатеља, који су се борили и убијали и разарали победнике у рату.

На Мировној конференцији у Паризу 18. јануара 1919. године, савезници су једино знали да су Срби и Црногорци победници, а Словенци и Хрвати поражени. Зато савезници нису ни могли да схвате зашто регент Александар Карађорђевић жели Краљевину СХС – државу са непријатељским народом.

Победници увек наплаћују ратни дуг од поражених. Наплаћују и кредите које су међусобно делили.

То значи да је Краљевина Србија морала да врати ратне кредите Французима, кредите које је узимала да би купила топове, оружје, муницију…, да би војска преживела у Грчкој. Истовремено је Краљевина Србија ратну одштету морала да добије од наследница пропале Аустроугарске монархије.

Знало се да су наследници дугова пропале монархије и Словенци и Хрвати.

И тако је огромну ратну одштету Краљевина СХС морала и да плати у име Словенаца и Хрвата, да плати не само самој себи, него и савезницима.

Цена стварања нове државе је била превисока за Србију. Од процењене ратне штете на 13 милијарди француских франака у злату, Краљевина СХС је добила само 500 милиона.

Било како било, Ћуприја је могла замало да остане без новог гвозденог моста, без свог Жућка. Мало то људи данас зна.

Мост на ауто путу се састоји од два моста. најпре је направљен први мост 1962. године, а затим и други мост 1979. године. Оба моста су бомбардована 1999. године. Због тога је сав саобраћај са ауто пута пребачен на стари пут, односно на „Жућка“.

О жељи политичара да по сваку цену опстане Југославија неком другом приликом.