ЋУПРИЈСКИ АКВАДУКТ

800px-Campidoglio_-_il_miliarium

Rim 1977 1
Душан, 1977 – Рим

Боравећи у Риму желео сам да видим историјско место одакле су почињали сви путеви. Додуше, ми кажемо да сви путеви воде у Рим, а не из Рима. Радознало сам стајао међу каменим остацима дивећи се грађевинском умећу ондашњих мајстора. У мени је расло поштовање према старим Римљанима који су очигледно много знали о начину градње путева и мостова и урбаних насеља.

На једном предавању смо се нашалили с професором који је учествовао у изградњи пута од Ниша ка Београду, о бетонским плочама на коловозу чији су прелази били толико неравни да се непрестано чуло клопарање точкова по њима. Смејали смо се да су римски путеви стари два миленијума били боље пројектовани и изграђени од ових садашњих. Професор се правдао тако што је указивао да су тај део пута код Јагодине градили омладинци који су ручно набијали земљану подлогу дрвеним пањевима на којима су биле две дршке. А ми би смо на то реаговали хвалећи старе Римљане који су очигледно имали још онда тешки парни ваљак.

У то време су постојале огромне књиге са тврдим корицама на којима је писало „Енциклопедија“, још нису били измишљени интернет и „Википедија“.  Данима сам претраживао археолошка налазишта у Европи, Африци и на Блиском Истоку надајући се да ћу да пронађем остатке путева и мостова из Римског доба. Незнатно мало је писало о простору данашње Србије, па ми је због тога било жао. Дивио сам се остацима путева и мостова у Тунису, Израелу, Турској, Немачкој, Шпанији…, наравно у Италији је тога било напретек.

Начин иградње пута у старом Риму је био врло прецизан.

Via_Munita

1280px-2006_0814Histria_Road_Market20060416

izgradnja puta

Коловоз је био од камених плоча испод којих се налазило неколико водопропустљивих слојева ситног камена и песка, довољне дебљине да зими не дође до замрзавања подлоге. Наравно, ту је и ивичњак и део за одвођење кишнице.

Путеви су премошћавали речна корита најчешће каменим мостовима, ретко дрвеним мостовима или висећим мостовима на ланцима.

1280px-Tiberius-Brücke

Makestos_Bridge._Drawing_01

Il_ponte_di_Cesare_sul_Reno

Pons_Sublicius_-_Project_Gutenberg_eText_19694

most sa lancima

02_Römerbrücke_(Mainz) most 2

Путни правци кроз данашњу Србију су ишли речним долинама и најзначајнији пут је био од Костолца (Виминацијум), преко Ћуприје (Хореум Марги) до Ниша (Наис) који се налазио на десној обали, односно на источној страни од Мораве. У историјским документима су спомињана имена насеља на овом путу тако да лако може да се одреди траса пута. У Ћуприју се долазило из Медвеђе (село између Деспотовца и Свилајнца), па поред села Супска покрај Ћуприје, а одлазило се ка Параћину.

legija

Никако нисам могао да нађем стари римски пут који је од Ћуприје водио преко моста на Великој Морави ка Јагодини. То ме је нервирало. Зашто би неко уопште правио велики мост, ако није било даље пута?

Наравно, стари Римљани су имали и пут који се налазио на левој обали Мораве, који се пружао паралелно са реком и повезивао насеља у данашњој Шумадији.

Rimski putevi

put Viminacijum Naisus

Римски каструм Хореум Марги (Horreum Margi) је имао значење „Житница Мораве“. Очигледно је ту постојало велико складиште за жито и остале потребе римских легионара. Бродови су пловили Моравом од Ћуприје ка Дунаву. Била је ту и ковница мачева и штитова. Ислужени војници су ту имали своје последње уточиште. У граду је највероватније живело више стотина, па и хиљада људи.

Сумњам да су сви становници живели у утврђењу на ушћу реке Раванице у Мораву. Претпостављам да су постојале и куће на десној обали Раванице.

svi putevi u Srbiji

http://pelagios.org/maps/greco-roman/

Као саобраћајног инжењера копка ме где се налазио мост преко Раванице? Да ли је постојао само један мост или су била два моста? Да ли се у утврђење улазило и са северне и са јужне стране? Можда и са источне стране? Какви су били мостови преко Мораве и преко Раванице?

Ако је мост преко Мораве постојао неколико векова и ако је био сличан већини осталих великих мостова, онда је можда био сав од камена, а не од дрвета?

An_aqueduct_near_Ephesus._Engraving_by_J._Mathieu_after_J.R._Wellcome_V0020182

Познато је да су стари Римљани веома много користили воду, не само за пиће и наводњавање пољопривредног земљишта, него пре свега за своја топла купатила. У Виминацијуму су нађени остаци великог јавног купатила, са базенима за топлу и хладну воду, са сауном…, са каналом којим је вода усмеравана од изворишта. Вероватно се и у Хореум Маргију налазило велико јавно купатило. А онда следи питање одакле су стари Римљани доводили изворску воду до Ћуприје?

Canal_Italica

Покрај Ћуприје постоје римске каптаже на три локације, код Паљана, Сења и Батинца. Последњих година је много грађана у својим двориштима нашло делове римског водовода – и на левој и на десној обали реке Раванице. Извориште Чамбура испред Батинца највероватније није имало довољан капацитет, па је коришћен још неки извор.

Стари Римљани су за довођење воде користили и аквадукте – мостове на чијем је горњем делу постојао отворени канал за воду или цеви за воду. Педантни историчари су их у већини случајева прецизно навели. Тако је и са аквадуктом код Ћуприје. На списку је заведен под бројем 1081. Чак је и означен на сателитском снимку Ћуприје.

Akvadukt Horreum Margi

https://www.romaq.org/the-project/aqueducts/1081-horreum-margi.html

Остаје на нама да размишљамо о том аквадукту, да износимо претпоставке, све се надајући да ће неко некада да пронађе испод површине земље његове остатке. Постоји и народно веровање да су Римљани имали „млековод“, јер су велике количине млека са Кучајских пашњака спуштали преко Краљевог поља у моравску долину. Сада је на археолозима реч.

Прича о ћупријском аквадукту остаје отворена.

https://www.facebook.com/dusanrotary/media_set?set=a.1998765230135037.1073741966.100000047385399&type=3

 

1280px-Caesarea_Maritima_aqueduct

Advertisements

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: