У ОЧИМА СТРАНЦА

Лутајући по библиотекама америчких универзитета, наишао сам на занимљиву књигу о Србији, која је штампана на крају деветнаестог века, а описује путовање једног Немца који је у јесен 1829. године обишао тадашњу Кнежевину Србију.

Аутор књиге Ото Фердинанд Дубислав плем. Пирх (1799-1832) је са 16 година био добровољац у рату за ослобођење Србије, у Такову под Милошем Великим. Касније је као школовани официр добио дозволу да учествује у руско-турском рату 1828/29, а у јесен 1829. године је искористио отсуство да пропутује Србијом.

Занимљив је део његове књиге у којој описује Ресаву и Поморавље.

Село Милива код Деспотовца је описано као седиште Вука Бранковића у коме су се још видели остаци његове цркве и замка. А на сат пута од Миливе је постојао „Хан Стевана Деспота“ – рушевине са препознатљивом лепом капијом једне велике грађевине. Ту леже и брегови Маља и Пасторак, између којих су стари Римљани имали мост на ланцима. Након пола сата путовања уз Ресаву, наилазило се на манастир Манасију.

Данашње село Сење се спомиње као село Раваница, с обе стране реке Равне (Раванице), а изнад села, на пола сата путовања је манастир Раваница. Игуман у манастиру је био Никанор, човек крупан, племенитих црта, ватрених очију са дугом црном брадом и лепим држањем. Дошао је Никанор чак из Шибеника у Далматинском приморју.

Путописац, очигледно благонаклоњен Србима, дао је и кратак опис битке на Косову пољу.

Из манастира Раваница долази се до Ћуприје, а онда преко моста на Великој Морави иде се путем преко брда на Гиљу и спушта се у Јагодину.

Упоредни опис Ћуприје и Јагодине данас се не би свидео Ћупричанима.

Ћуприја је варош са једном главном улицом и побочним кривудавим улицама, са ниским дућанима и много прљавштине. Извори прихода су били везани само за друм за Цариград, није било много земљорадње около вароши. Утврђење се налазило поред моста на Великој Морави, обичан четвороугаоник са ниским бедемима на којима је био низ поређаних топова.

Мост на Великој Морави је описан као дрвени мост дужине 460 корака, који је по начину конструкције и одржавања био контраст целој вароши.

Јагодин, односно Јагодина је описана другачије од Ћуприје.

Аутор књиге Ото Фердинанд Дубислав плем. Пирх, дао је свестран опис целе тадашње Србије.

У америчким библиотекама постоје и многе друге занимљиве старе књиге писане пре почетка двадесетог века. О њима и о Србији у њима биће још речи.