ЋУПРИЈСКЕ КАТАКОМБЕ

Трагајући за неиспричаном истином дечаци су били спремни да верују да је данашња Ћуприја, некада Равно, а још даље Хореум Марги, град настао на месту где је Цар Тројан саградио Тројан град пре Тројанског рата.

Река Раваница се лењо пружала ка Великој Морави, правећи змијолик ток кроз врбаке. Понегде би се усекла у високу обалу откривајући корење дрвећа у коме су се криле видре. Ту су се наизменично смењивали дубоки вирови и мекано, плитко, песковито дно у које би лако тонуле ноге дечака.

Преко лета, када ниво Раванице опадне, кленови су остајали у вировима мамећи дечаке да их корпама лове. А само длановима су то могли они вештији.

Стотинак метара испод Недељкове воденице речно корито је пролазило кроз праву џунглу, са лијанама које су висиле до површине воде. Било је право задовољство изигравати Тарзана, а понеки пад у реку би добродошао у летњој спарини.

Најопаснији део реке је био онај поред касарне. Ту је било свакојаке гвожђурије, разбијеног стакла, неравног дна, па су дечаци избегавали ту да пролазе. Попели би се на обалу, па би трком одлазили ка ушћу где би се, ако нема пецароша, опет спуштали у речно корито.

Легенда о постојању тајних тунела којима се улазило у касарну будила је машту дечака. Копали би обалу реке трагајући за скривеним вратима. Веровали су да могу сваког трена да пронађу улаз. И да их у тунелу чека заборављена ризница давних римских легионара.

 

Године су пролазиле и дечаци су стасали у студенте. Преко лета би се враћали у Ћуприју, али вишу нису силазили у речно корито. Не због тога што су изгубили дечачку машту, него зато што су обале биле уређене. А и воде у реци је било много мање.

Преферанс је заменио тражење скривеног блага у тунелу испод касарне.

О ћупријским катакомбама би се причало повремено, најчешће након што би се приликом копања темеља за неку нову кућу пронашли остаци римске грнчарије или делови римског водовода који се пружао у смеру од Чамбуре испод Везировца ка касарни, где је давно био римски каструм.

Река Раваница је некада пролазила поред самих зидова римског утврђења, чинећи тако природну заштиту са источне и северне стране. Пљачком и рушењем утврђења, корито реке је померено даље ка истоку. Тако је и затрпан улаз у римске катакомбе. Мало је вероватно да ће икада неки археолог да га пронађе.

Додуше, постоји још један улаз у скривени тунел. Упућени кажу да се налази код Микићевог моста и да је усмерен ка северозападу, дубоко испод реке Раванице. Само страх од рушења тунела и проклетство неког Турчина који је ту погинуо, спречава радознале да се спусте у подземље.

Тајна о ћупријским катакомбама тихо се преноси млађима.