КАВИМ

Пре или после, догоди се оно што је суђено!

Прва вишестраначка влада у Србији је формирана давног 11. фебруара 1991. године. На челу те владе је био премијер Зеленовић, а министар за саобраћај Миле Пешић, директор транспортног предузећа „Јединство“ Врање.

Само два дана раније пре него што је постао министар, Миле Пешић је био добар домаћин Ћупричанима који су аутобусом допутовали у Врање у потрази за спасом „Велмортранса“.

Подсећања ради, „Велмортранс“ је пре распада 19. октобра 1990. године имао 60 аутобуса и 150 камиона, разгранату мрежу пословница, шпедицију, угостотељство, туризам, рентакар, …. стипендирао је стотине средњошколаца, … зарађивао месечно један милон долара од извоза услуга. У исто време је „Јединство“ из Врања имало око 150 аутобуса и нагло се пробијало на европско тржиште.

Група радника из гараже је предвођена синдикалним вођама у складу са инструкцијама са стране, организовала смену руководства у „Велмортрансу“ и преузела на себе дириговано уништавање свог предузећа, које је важило за једно од најбољих у ондашњој великој Југославији.

Наравно, када обезглавите кокошку, њено тело и даље лети по дворишту, па тако се и обезглављени „Велмортранс“ копрцао неколико месеци. А онда је свима постало јасно да ће путници да изгубе аутобуски превоз, да ће хиљаду радника да остане без посла, да ће уз пропаст „Велмортранса“, „Компресора“, ШЕЛК-а“ … цела Ћуприја да крене низбрдо.

Представници „Јединства“ из Врања уз подршку своје општине Врање, и наравно уз благослов првог вишестраначког министра за саобраћај, храбро су дошли у госте општинском руководству Ћуприје нудећи помоћ у спашавању „Велмортранса“.

Разговор је требало да буде добронамеран.

Радници посрнулог „Велмортранса“, који су тих месеци више пута блокирали Ћуприју, агресивно су одбили сваки вид сарадње са својим колегама из Врања. Узалуд је потрошено време људима који су тражили решење за опстанак „Велмортранса“.

Прошло је више од четврт века од тих судбоносних дана за ћупријске возаче аутобуса и путнике. „Велмортранса“ се скоро више нико и не сећа. Нема више ни путника ка Јовцу, Крушару, Бигреници… Аутобуска станица, кажу да је некада била најлепша у Југославији, зврји празна…

Аутобуско предузеће из Врања је опстало, извршене су трансформације у складу са законом, власник се променио, ново имe старог предузећа је постало „КАВИМ“.

Опет су се створили услови да Врањанци дођу у Ћуприју и да покрену превоз путника ка свим селима, да оживе аутобуску станицу, да град добије достојан аутобуски саобраћај.

Пре или после, догоди се оно што је суђено!

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/10/14/poslednji-dan-u-velmortransu/

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер