БУНТОВНИЦЕ

Има мушкараца свакојаких – лепих и ружних, храбрих и кукавица, паметних и тупавих, симпатичних и да ти се смучи цео живот, ожењених и неожењених, срамежљивих и наметљивих, …, могло би да се набраја тако до јутра.

Кажу да генетика има само 20% утицаја на мушку нарав, а све остало је последица васпитавања.

Жене се разликују од мушкараца онолико колико имају различите хормоне. Има мушкобањастих, робусних, а има и крхких, нежних…

Било како било, постоји складна заједница мушкараца и жена. Допуњују се међусобно, деле добро и зло. Баш онако како им је прочитао матичар приликом венчања.

http://slike.in/cvece/

И некако увек када дође Осми март, Дан жена, крену полемике о равноправности полова.

 Клара Цеткин у Копенхагену, Александра Колонтај у бољшевичкој Русији, Роза Луксембург, … и свака од хиљада радница у Њујорку бориле су се да жене добију свој празник, да добију право гласа, право на породиљско одусутво и да се забрани дечји рад…

1909
1909

Додуше, немају све жене исте велике циљеве. Као ни сви мушкарци.

Сећам се сада како се некада славио Дан жена у „Велмортрансу“ у Ћуприји.

Синдикат је у време док је друг Тито још био жив, организовао туристичко путовање за раднице и супруге возача – путовало се у Италију и у Аустрију. Задржавање у романтичној Венецији је било много краће од бескрајне куповине на Понтеросу у Трсту. Исто тако је било и у Бечу, дворац Шенбрун је био мање привалачан од Мексико плаца. Уосталом, зашто жене не би искористиле прилику да саме себи купе неки поклон у Италији и у Аустрији.

maketa VELMORTRANSA

Каква је то прослава празника, ако нема доброг јела и пића и још боље музике. Рекло би се да се само једном живи. Остало је у сећању и велико дружење радница запослених у „Велмортрансу“ и на „Београдској аутобуској станици“. Било је то време уочи доласка неолибералног капитализма, време када су жене имале иста радничка права као и мушкарци.

Први јутарњи аутобус из Ћуприје стигао је у Београд око седам сати и већ у осам сати је кренуо назад. У тада најлуксузнијем аутобусу који је могао да се види на путевима Европе, седеле су Београђанке. Дан је био сунчан, топлији него икад, расположење све боље и боље. Дочек у Ћуприји с погачом и мало соли, па одлазак у Манастир Раваницу, а онда заједнички ручак у радничкој мензи. Није то била обична радничка менза, у њој је постојала кухиња боља него у хотелу у Јагодини. Музика по жељи, па трубачи, коло никако да се заустави. Брзо је пролазило време и увече растанак уз обећања да новостечена пријатељства остану непрекинута.

Док су се жене из Београда опуштено забављале, организатор је трљао задовољно руке – билетарке на аутобуској станици у Београду ће убудуће несвесно да упућују путнике ка Јагодини, Ћуприји и Параћину на „Велмортрансове“ аутобуске поласке. Једанаест аутобуса свакодневно, пута нових десет до двадесет путника, пута вредност аутобуске карте… Није то корупција, то је маркетиншка вештина.

1938 Nemacka

И тако се онај женски бунт „Хоћемо већа права!“ са поклоњеним букетима цвећа и бомбоњерама остављао за неко сутра. Циљ да девојке и жене живе са више достојанства и поштовања остаје и даље.

Време је учинило да смо заборавили оно у шта се доскора веровало.

У Цркви нашој новозаветној, брак између мушкарца и жене прераста у Свету Тајну царства Божијег, која човека води у вечну радост и у вечну љубав духовну и склапа се за сву вечност. Брак је светиња, камен темељац човечаства. Отуда: какав брак таква породица; каква породица таква и држава; каква држава такво и човечанство.

Дакле, какво је човечанство, таква је и потреба да жене буду бунтовнице, да се боре за своје достојанство и поштовање. Борећи се за себе, боре се за цео људски род.

Dan zena

Advertisements

2 thoughts on “БУНТОВНИЦЕ

Add yours

  1. Govoriti o nasilju bilo nad ženama,ili muškarcima ili uopšte o nasilju kao ljudskoj osobini je vrlo teško ,Rasčlaniti uzročno posledičnu vezu zašto nastaje je skoro nemoguća misija,jer nasilnik ima opravdanje za svoje postupke,a žrtva nasilja takođe.Po meni je najbolje da svaki čovek sebe dobro analizira i sebi prizna da je za sve ono što mu u životu ide loše nije uvek krivica drugih ,već njega samog.Uostalom žene su oduvek bile te koje nose glavni teret svih obaveza u braku.Bitti dobra supruga,majka,radnica,baba,je ono što se očekuje od žene,a ona uvek želi da svima bude na usluzi.Muškarci imaju fizičku snagu i to koriste,jar kad ne mogu da pobede ženu rečima to rade pesnicama.Tako je oduvek bilo i teško je izboriti se sa tim.Ipak žene su cveće bez koga nema života.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: