СЛОВЕНСКА ДУША

Kain_und_abel
Каин и Авељ

Може ли да не буде рата, да Каин не убије Авеља?

Рат између Црвене армије и Белогардејаца је трајао од 1917. до 1921. године, односно 1923. године на далеком истоку Русије и одвијао се на неколико фронтова. Не зна се тачан број погинулих током ратних сукоба и касније. Најмање милион људи је страдало са обе стране.

Познато је да се у зиму 1920. око 350.000 Белогардејаца заједно са својим породицама, повлачило преко залеђеног Бајкалског језера у Читу. Међутим током повлачења огроман број људи је умро од глади и смрзавања, тако да је од 350.000 до циља преживело само 20.000 људи. У пролеће током отапања леда на Бајкалском језеру, лешеви су потонули у језеро.

А зна се и да је „Бели терор“ израз који је често коришћен у Совјетском Савезу и означавао је репресивне или превентивне мере против Бољшевика, које су организовали Белогардејци на територијама које су биле под њиховом контролом. Процењује се да су током грађанског рата у Русији, Белогардејци осудили на смрт око 111 000 људи, од којих многи нису имали право на правично суђење. Међутим ако се том броју дода и број оних који су страдали од стране разних паравојних или сепаратистичких формација, које нису биле под командом Белогардејаца, процењује се да је у грађанском рату страдало око 300.000 ненаоружаних Бољшевика и њихових симпатизера.

567px-Russian_civil_war_in_the_west.svg

Након завршетка рата у Русији преживели Белогардејци су формирали своје заједнице у Београду, Паризу, Берлину, Харбину, Истанбулу и Шангају.

Црни барон, како су још звали белогардејског генерала Петра Николајевича Врангела (1878 — 1928), након низа пораза у којима је изгубио половину својих јединица, и великих изгледа за нове поразе у Северној Таврији и на Криму, организовао је масовну евакуацију са обала Црног мора. Дао је сваком официру, војнику и цивилу могућност да бира: да се евакуише с њим и упусти у непознато, или да остане у Русији и да се суочи са бесом Црвене армије. Врангел је са својим штабом отпутовао преко Туниса у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где је постао вођа свих руских избеглица.

После изненадне и кратке болести, умро је у Бриселу. Првобитно је био сахрањен у Бриселу, али је у складу са својим последњим жељама 1929. пренет у Србију и поново сахрањен у Београду, у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану, поред цркве Светог Марка.

Vrangel grob
Врангелово гробно место у руској цркви Свете Тројице у Београду
Биста генерала барона Врангела у Сремским Карловцима
Биста генерала барона Врангела у Сремским Карловцима

Генералу барону Петру Врангелу је 14. септембра 2007. откривен споменик у Сремским Карловцима. Споменик је дело санктпетербуршког вајара Василија Аземше, а финансирао га је руски милијардер Александар Лебедев. Откривању споменика су присуствовали и званични представници Руске Федерације.

Uverenje Nona drzavljanstvo
Агачев – последњи члан породице Мајаковски

Током 1920.-25. година бела емиграција је у великом броју учествовала у извођењу великих јавних радова у Краљевини СХС. У околини Ћуприје и Сењског Рудника је било укупно око 1500-2000 Руса. Тако је формирано и насеље у близини, у Горњем Летовишту. У дрвеним баракама је живело око 150 мушкараца, жена и деце, углавном целе породице, а међу њима су били свештеници и учитељи. Њихов задатак је био да на обронцима Јужног Кучаја изврше пошумљавање четинарима.

Ruska kolonija
Горње Летовиште – руска колонија

Људи који су одлучили да напусте свој дом у Русији били су углавном веома школовани за ондашње прилике у Краљевини Југославији. Нису то били само официри и племићи, него и лекари, инжењери, уметници…

Временом су породице напустиле бараке у Горњем Летовишту и населиле су се у Равној Реци, Сисевцу, Сењском Руднику, Ћуприји… Словенске душе су се сродиле.

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/04/13/cica-igor/

Многи потомци Руса и данас живе поред Велике Мораве и Ресаве… Препознатљива су презимена Јаркин, Коновкин, Шаров, Парфјонов, Ерор, Сукачев, Агачев (последњи члан лозе Мајаковски), Стародубцев, Ижогин, Черкашин, Новиков, ….

Књига "Равна Река"
Књига „Равна Река“

 

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/04/13/cuprijski-likovi-kolja/

Адамови синови Каин и Авељ су први започели братоубиство. Може ли Каин да нас ослободи тог проклетства?

Romanovi
Романови

kozacko drustvo

5 thoughts on “СЛОВЕНСКА ДУША

Add yours

  1. Ја нисам религиозна особа,па не верујем у Божију клетву.Верујем и увиђам да су ПОЛИТИЧКА НЕМОЋ,ПОЛИТИЧКИ БЕС и многе лоше ствари са префиксом ПОЛИТИЧКИ ,а највише ПОЛИТИЧКА ПОХЛЕПА узрок свих зала које нам се догађају..Необразованом и грамзивом човеку је лако сервирати свакакве лажи и пробудити звер у њему.Много је трагичних судбина невиних људи.Зато би било добро да свако спутава звер у себи.

    Liked by 1 person

  2. Priča mi se dopada
    Dobro je što si napisao o Ruskim emigrantima,jer su oni dali dosta Srbiji
    Pošto sam stariji više znam
    Naravno da se šalom.Od prezimena koji su.u ovom kraju.Dodao bi.progesorku klavira Ćupriskoj muzičkoj.školi Popov
    Koja je imala dobru klasi dobrih klavirista
    U njenoj klasi bila je Olivera Prijić,prvak Srbije u takmičenju muzičkih škola.I.jednog genijalca od majstora,koji je mogao sve skoro da napravi,živeo je u Senjsko.Rudniku
    .Pbučijo plejadu dobrih majstora
    Šanjin

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: