ДУГО ТОПЛО ЛЕТО

Није било телевизије у боји, па је већина девојака и жена само замишљала боју очију Бен Квика, јунака серије „Дуго топло лето“. А и неважно је да ли су биле плаво-зелене или зелено-плаве. Због његове фотографије на насловној страни, часопис „Арена“ је био распродат.

ARENA-ROY-THINNES_slika_L_34082513

Претходна хит телевизијска серија „Градић Пејтон“ са свим обртима око ванбрачне деце, инцеста, предбрачног секса, убиства и самоубиства, покренула је чаршијске приче бацајући у занесак све партизанске филмове. Једино је опстајао ненадани филм за то време „Марш на Дрину“ са првом гласном псовком Љубе Тадића у улози трагичног јунака Курсуле.

Ћупричани су имали две биоскопске сале, „Занатски дом“ и „Кантину“, са укупно 751 седиштем, не рачунајући и велику дворану у тек саграђеном Дому ЈНА у којој су се одржавале разне представе.

filmske novosti

Испред сваког филма су се давале филмске новости који су трајале око пет минута и на чијем крају су обавезно приказивани голови најзначајније фудбалске утакмице. Тако се десило да у се у Дому културе у селу Вирине рекламирао фудбалски дерби између Црвене звезде и Партизана.

Скупили су се и стари и млади, навалица је била велика. Ко није имао пара, могао је да добије улазницу у замену за два кокошија јајета. Раде је на благајни продавао карте, а Љубиша их је на улазу у салу узимао целе и опет враћао Радету на поновну продају. Котарица је била препуна јаја.

Почео је филмски журнал и на крају су се видели голови на утакмици. Светло се за тренутак упалило, довољно да се замени филмска ролна у пројектору, и кренуо је некакав каубојски филм. Публика је била збуњена, кренули су звиждуци, а онда се појавио Џон Вејн и све се утишало.

Дуго топло лето је омогућавало Љубиши и Радету да скоро свакодневно обилазе сеоске домове културе около Ћуприје и да држе филмске представе. Слободан Крџа им је позајмљивао запрегу са гуменим точковима коју је вукао Суља, прелепи бели коњ. У гомили сена је био ушушкан кино пројектор „Искра КО-6“ заједно са малим сандуцима у којима су биле филмске ролне. А филмове је обезбеђивао „Раднички универзитет“ који је уједно био задужен за сва културна збивања у општини.

Sulja 2

Филмаџије, како су се међусобно називали Љубиша и Раде, били су тек стасали момци жељни бурног живота. Студенткиње које су лето проводиле поред Велике Мораве нису им биле занимљиве. Више им је пријала пажња сеоских девојака и младих жена.

Dedic

Раде је био светле пути, звали су га Бели, и својим стасом и бојом очију, подсећао је на глумца Бен Квика. Заједно са Суљом, као принц на белом коњу, будио је страсти након сваке одржане филмске пројекције. Повратак из села у Ћуприју би се понекад одужио до свитања.

Валентина из Остриковца је гледајући филм „Грк Зорба“ са Ентони Квином, а можда и разочарана у Белог, пожелела да напусти кућу и крене на југ. Тако је и урадила остављајући родитељску кућу.

Било је летњих ноћи када су се Љубиша и Раде брзо вратили у Ћуприју. Тада би Суљу привезали за црквену ограду, а њих двојица су чекали фајронт на „Плочи“. Онда би оставили Суљу и кренули кроз црквено сокаче у главну улицу до прве пекаре са врућим буреком. У повратку су очекивали да виде најлепшу Руску Циганку из Грофове породице, чије су заносне очи имале смарагдну боју.

Дуго топло лето је измамило многе Ћупричане у Сисевац. Изнад Црнице је била кафана са дрвеним подом на чијој средини се налазио билијарски сто. У близини хотела, поред бунгалова је била летња „шкољка“ за музичаре, а узбрдо, иза „Моста уздисаја“ постојала је биоскопска сала. Извиђачи су имали шаторско насеље изнад одмаралишта ВМА из Београда. Радојко из Задруге је добио задатак да у службени руски „Газ“ укрца Љубишу и Радета и кинопројектор са филмом и вози их у Сисевац.

SISEVAC

И све би било изврсно, да оматорели Радојко није морао ујутру на посао. Летња ноћ је трајала прекратко за Љубишу и Радета, па би их Радојко оставио у Сисевцу. Филм би сам заменио у Ћуприји и следеће вечери би опет одлазио у Сисевац.

Ћуприја је те године имала и добру позоришну екипу. А како би могла представа „Свадбени пут без мужа“ да се одигра без Љубише и Радета? Комедија у три чина је била идеална и за туристе у Соко бањи. Потоварили су се сви у аутобус „Елдиса“ на чији кров су ставили сценске реквизите. Стигли су рано, а домаћин им није обезбедио вечеру. Славко Латинац се досетио, па је затражио да у трећем чину буде сценски сервирана огромна тепсија са кајганом. Јадва су сви дочекали да се на крају представе спусти завеса.

65 66 plakat

Дуго топло лето се завршило. Почела је нова школска година. Студенти су отишли у Београд. Летња башта на „Плочи“ је затворена. Корзо је престао и Ћупричани су наставили да гледају телевизијске серије. За једну од 451 биоскопске карте у „Занатском дому“ се за добар филм чекало у дугачком реду.

Филмаџија Љубиша је предао ћупријском музеју оно што је највише волео:
Ljubisa revers MUZEJ

Видео клип са предавања у Ротари клубу у Ћуприји:

 

zanatski dom bioskop

Advertisements

3 thoughts on “ДУГО ТОПЛО ЛЕТО

Add yours

  1. Današnje generacije ne mogu da shvate šta je za nas koji smo živeli vreme o kojem Dule piše šta je bioskop „Zanatski dom“značio.Bio nam je nešto što nam ispunjava oči i dušu.Malo je bilo kuća koje su imale elevizor,a i program je trajao par sati.Serije „Gradić Pejton“,“Dugo toplo leto“ sa lepim Ben Kvikom u glavnoj ulozi bile su nešto novo i do tada neviđeno.Filmovi su trajali sat i po ili dva i završetkom filma priče je bila ispričana,ali serija koja traje je bila prava poslastica.Ja u to vreme nisam imala televizor i o tim serijama sam znala samo iz novina,ili priča onih koji je prate.Međutim filmovi su bili nešto drugo.Najgledaniji filmovi su bili sa pričama o divljem zapadu,takozvani kaubojski za Gari Kuperom u glavnoj ulozi.Kasnije je njegovo mesto zauzeo Đžon Vejn.Posebnu popularnost su imali filmovi o Vinetu .Kupiti kartu kad se film prikazuje je bio pravi podvig,jer je gužva ispred bioskopa bila toliko velika da nas je talasanje sa leve i desne strane ponekad izbacivalo iz reda.Nedeljom su projekcije bile od 15-17,od 17-19 i od 19-21 sat.Odrastali smo na Francuskim i Italijanskim filmovima.Američki su bili uglavnom vestern filmovi.Domaći filmovi su bili sa tememe iz NOB-a i gledali smo ih sa takvim oduševljenjem da smo svaku uspešnu akciju Partizana propratili gromoglasnim aplauzima.Grickanje semenki je bila normalna stvar.Pod je bilo prekriven ljuspama,a i papirićima od bombona,jer je bilo normalno bacati ih na pod.A kad Mile ,radnik u biloskopu prođe za vreme trajanja filma prskalicom i poprska mirišljavu tečnost u vis koja salu ispuni mirisom bilo je posebno zadovoljstvo.Uglavnom smo sedeli u parteru,jer su balkon i loža bili preskupi za nas.Tamo su sedeli oni koji su bili boljeg imovnog stanja.Čitajući priču o Radetu i Ljubiši moram da otkrijem tajnu ko su oni.Rade ,zvani Beli je rođeni Duletov brat i moj komšija iz zgrade,a Ljubiša ,zvani Žirafa najbolji Radetov drug.Ne znam da li danas postoje takva drugarstva.Ovo su divna sećanja na stara,dobra vremena.Bili smo materijalno siromašni,ali smo umeli da se radujemo malim stvarima i volimo jedni druge.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: