Историјски гледано 1918. година је била значајна због прекида Великог рата, али и због судбине Србије која је подређена Југославији. Година 1928. се памти по убиству посланика у Народној скупштини, када је радикал Пуниша Рачић убио Павла Радића, Ђуру Бусаричека и Стјепана Радића, а што је био повод почетку диктатуре Краља Александра.
Следи 1948. година и Титово ЊЕТ Русима и њиховим санкцијама Југославији и Србији. Па онда 1968. година са јасним бунтом београдских студената.
У току ноћи 2. јуна 1968. године на Новом Београду су почеле студентске демонстрације које су трајале осам дана и завршиле су се чувеним благонаколним ставом Великог Вође. Повод је био физички сукоб између студената и бригадира који се завршио доласком милиције. Узрока је било превише, па ниједан није утврђен као главни.
Жито и кукољ – студенти без заштите су проглашени кукољем и трпели су тортуру Титове власти.
Двадесет година касније, 1988. године, један нови Велики Вођа ја започео растурање Југославије, након што је годину дана раније поручио Србима да нико не сме да их бије!
Прошло је педесет година од студентских демонстрација у Београду и свим већим градовима на свету, од Русије до Америке. Прави узрок никада није јединствено утврђен, али је неспорно да је то био последњи покушај да се свет створи по мери човека.
У Лондону су студенти питали родитеље зашто су дозволили да почне Други светски рат. У Америци је то био бунт против рата у Вијетнаму… У Београду је то био покушај да социјализам буде онај прави, у коме су сви једнаки.
Тројица великих вођа су у Србији обележили 20. век. Краљ Александар је убијен у Марсељу, Тито је умро у Љубљани, а Слободан Милошевић у затвору.
Шта ће нас да питају наша деца и студенти шта смо урадили у 21. веку?
Шта ће да буде карактеристично за 2008. и 2018. годину?
Душан Стаменковић 
Bice ovo,opet „Doba koje su pojeli skakavci“.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Lako je pričati sada o 1968.g. i biti pametan.Te ,sada „famozme“ 1968.g. imala sam 18 godina i dobro se sećam da je sve bilo obično.Kupali smo se na Moravi i provodili još jedno bezbrižno leto.Informacije o buntu studenata u Beogradu bile su oskudne.Jedino su gradski Komoteti partija dobijali koliko toliko prave vesti koje su se šaputale između članova koji su bili pouzdani.I da budemo iskreni običan svet je bio nezainteresovan.Živeli smo naše male živote po sistemu :danas imam.
,sutra nemam,ali brzo će plata.Visoka politika nas nije mnogo doticala,jer je većina građana bila slabo informisana.Štampa se kupovala ređe,radio nisu imali mnogi,a televizore su imali retki građani.Prema tome pričati danas o 1968.g. je lako , a biti pametan i analitičan, još lakše.Sećam se vesti o samospaljivanju čehoslovačkog studenta koja je bila više senzacija,nego politička poruka.Mi ne volimo da budemo učesnici i svedoci.Više nam odgovara da budemo besednici i pripovedači,a naročito kritičari onda kada nam zbog taga neće faliti ni dlaka sa glave.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person