ГУМНО

Tvrdjava u Nisu
Нишка тврђава

Крајем јула и почетком августа месеца, онда када су дани најтоплији, а небо без облака, одлазио сам код бабе да проведем део школског распуста. Само путовање је било увек узбудљиво, јер сам као градско дете навикнуто на комфор, после вожње аутобусом од двадесетак километара од центра Ниша, преко „Броја 6“ до центра Гаџина Хана, морао да пешачим још два-три сата уз Суву планину. Наравно, неко од рођака ме је водио, ако не мама и тата.

Пут од Гаџина Хана вијугаво се провлачио десном обалом потока ка Дугој Пољани, али ми смо одмах након скретања за Чагровац, почели да се пењемо узбрдо једва уочљивим стазама ка селу Ћелије. Ту су биле сељанке које су у потоку млатиле конопље, а испод су се виделе рибе које су ошамућене плутале по површини воде.  

Celije putokaz

Баба Васка нас је чекала на Крсту, узвишици од које почињу сеоске куће. Одатле су се по ноћи видела светла Ниша, а дању је видик пуцао далеко на све стране. Иако ту нема дрвећа, никада није врућина, чак и када сунце опече, јер стално дува неки ветар. Пут иде лагано узбрдо, са десне стране је канал са водом која тече од кладенца у центру села. Ова вода служи за наводњавање башти.

FW V3.10
Баба Васкина кућа
FW V3.10
дедовина

Недалеко од Крста баба је живела у кући класичног изгледа, која је била на стрмини. Испод доњег дела куће је био тор за овце, које су зими грејале под собе у којој ме је чекао кревет са сламарицом. Наспрам ове куће била је стара кућа са огњиштем у средини, а ниже ње кућица од блата у којој су биле кокошке.

ognjiste
огњиште
kokoske na drvetu
Кокошке су биле на дрвету

У време мог летовања изнад куће се зидала трафо станица, која ту и данас постоји. Пошто у селу није било струје, ноћу се уз светло гасарчета раније ишло у кревет. Биле су тада и класичне стаклене лампе на гас, оне са округлим огледалом иза фитиља, али су оне стајале окачене на зид. Моја баба је више волела своје малено гасарче – металну посуду са дршком из које је вирио фитиљ натопљен петролејем.

petrolejska-lampa-zidna-
зидна петролејска лампа

Велика соба у којој сам ја спавао са бабом имала је са две стране малене прозоре у којима су се налазиле саксије са мушкатлама. На друга два зида баба је окачила рамове са фотографијама.

sporet-na-drva
шпоретић на дрва

Највише сам волео да једем, а тада сам био баш злојешно дете, бабину питу са сиром – увијачу. Обожавао сам и кравајче (хлеб печен на плотни) са младим сиром. Баба је све спремала на малом плеханом шпорету на дрва који је имао само плотну испод које је с леве стране била рерна, а са десне стране ложиште у које су могла да стану једино суве гранчице које је баба сакупљала преко лета. Увече сам пио тек помузено кравље млеко које је доносила комшиница само за мене.

pita uvijaca
пита увијача
testija
тестија за воду
Celije kladenac
кладенац

Мало ниже бабине куће је био кладенац са хладном водом незаборавног укуса, која ти се све више пије што је више пијеш. Волео сам да носим тестију са водом, иако ми је била претешка на узбрдици, јер сам сматрао да је то моја обавеза зато што је баба имала преко осамдесет година. Био сам њен  најмлађи унук. Она је родила мог оца након што се деда вратио из Великог рата, па су моја браћа и сестре од стричева били знатно старији од мене. Иначе сам тада обожавао брата Цанета, студента на нишком Правном факултету који је имао најлепши глас водитеља на Радио Нишу.

Соколов камен
Соколов камен
Selo Ćelije Suva planina
Ћелије – поглед на Соколов камен изнад села
Celije panorama sa visine
Поглед на село у центру фотографије је „КРСТ“

Живећи у граду нисам много знао о природи, тако да ми је летовање код бабе била права авантура. То је уједно и била могућност да видим и научим многе ствари које и данас памтим.

Баба је имала на неколико места около села имања. Воћњак са шљивама и неким ситним јабукама и још ситнијим крушкама налазио се изнад села, а испод села је била њива са пшеницом. Додуше, уместо пшенице вероватно је ту био јечам, бар тако данас мислим. Башту са паприком и поврћем баба је имала одмах поред Крста.

Црвена паприка се сушила окачена на канап који је био растегнут између две летве наслоњене на зид са сунчане стране куће. Остали сељаци су уместо паприке сушили ситне листове дувана које су касније продавали нишкој фабрици цигарета.

Баба је желела да ми угађа и свакодневно ме је водила у центар села где се налазила „задруга“ – сеоска продавница. Куповала ми је чоколадицу „Животињско царство“ са сличицама. Трудио сам се да то малено парче чоколаде грицкам што дуже.

zadruga Celije
„ЗАДРУГА“ – сеоска продавница

Мислио сам да су нам пола села рођаци, јер су сви помагали мојој баби од које су била старија само двојица мештана.

Испод Крста је била зараван где се налазила вршалица за жито. Није то био класичан комбајн, него обична вршалица без мотора. Цео механизам се покретао помоћу трактора и великих каишева. Ту су са њива доносили најчешће српом посечено класје, с једне стране вршалице је излазило жито, а са друге стране слама. Вршалица је радила по цео дан, смењивали су се жетеоци журећи да што пре заврше посао, јер је вршалица следећег дана морала да иде у суседно село.

вршидба

Било је сиротиње која није имала довољно жита, па нису користили задружну вршалицу, него су своје жито носили на гумно. Тако нису плаћали ушур, па је њима остајало више драгоценог жита.

А и гумно је било заједничко. Одмах изнад Крста са леве стране пута, било је једно релативно велико равно двориште. На средини се налазио дрвени стуб са великом алком која се окретала около стуба. Две краве су биле конопцем везане за стуб и крећући се у круг газиле су по класју одвајајући пшенично зрно. После неког времена би сељак вилама бацао сламу високо у ваздух, да би зрневље пало на земљу, одакле би скупљано у вреће. И тако у недоглед по цео дан.

Између Крста и куће моје бабе живео је рођак који је чувао жито у једној просторији величине собе. Није то био прави силос за жито као што га имају велики млинови. На поду је било просуто жито дубине око један метар – таман довољно да се нас неколико детета бацамо као да скачемо у воду. Прашина се била дигла, па смо се све улепили. Када ме је баба видела онако прљавог била је љута као никад до тада.

Када падне мрак, девојке и младићи обучени у беле везене кошуље, шетали би сеоским путем од центра села, односно од „Задруге“, до Крста и назад. У оном мраку би вероватно неки пар „залутао“ испод Крста, путем који води до школе и цркве. Неваљала деца су из мрака прскала девојке из приручних „шприцева“, издубљеног дрвета које су пунила водом.

skolska zgrada Celije
једна од најстаријих школа
crkva
црква
manastir
манастир
Celije zvono 1882
Звоно је постављено 1882. године

На истом месту, поред школске зграде, налази се црква Свете Тројице, стара више од стотину година, а поред ње је била рушевина манастира Св. Арх. Михајла из четрнаестог века. Касније сам сазнао да је Феликс Каниц ту видео и остатке римског насеља.

Сеоски сабори преко лета су били незабораван догађај. Моја баба Васка ме је водила у Горњи Душник код рођака. Ту смо и спавали. Сећам се „беле кафе“ која ми је била нешто најукусније у животу. Никада нисам знао да је направим сам, па док сам студирао у Београду тражио сам „дивку“ и пуномасно млеко, али није то било оно право. Бабина рођена сестра Мицка је живела у Сопотници, па смо и њу обишли. Било ми је забрањено да превиш близу стојим воденице. Вода је каналом била усмеравана на воденични точак, а ја сам фасцинирао непрегледно гледао како вода пршти ударајући у део који се окретао.

Запамтио сам да нас је при повратку испред самог села Ћелије ухватио летњи пљусак. Грмело је и севало на све стране. Баба ме је покрила неким великим зеленим листом и гранчицама, па смо заједно чучали испод једне леске. Можда је то било и дрво кун по коме се у давна времена Сува планина називала Куновица. Нисмо смели да се склонимо испод великог дрвета, јер се баба плашила громова. Сва срећа је била што је моја баба Васка имала оштру бритву која је била везана канапом и обмотана око њеног појаса, да би јој увек била при руци.

Корзо и школу сам имао у граду, па ме то није много занимало. Запатио сам ГУМНО. У време када су се појавили комбајни ЗМАЈ, две краве су се сатима окретале у круг на гумну. Не умем себи да објасним зашто сам добро запамтио баш гумно. Можда због оног бескрајног кружења – без почетка и краја.

Детињство брзо прође, а остану само успомене. Данас у селу Ћелије, општина Гаџин Хан, на Сувој планини испод врха Соколов камен (1523 м/нм), скоро да више нико не живи. Асфалтни путеви, струја, нове куће и викендице, нису били довољни да село опстане. Додуше, село није пусто. Долазе стално Нишлије, не због живих, него због новог гробља које је све веће. Гробље у селу је бесплатно, за разлику од гробља у Нишу.

Celije crkva
зимска идила – аутор фотографије је Миле Стефановић из Ниша
Suva planina Sokolov kamen
Поглед на Суву планину са виса изнад Нишке бање
Oko Sokolovo Gadzin Han
Око Соколово – Гаџин Хан

5 thoughts on “ГУМНО

Add yours

  1. П О Д Е Л И Т Е!
    01.фебруара се навршава година моје службе на парохији Заплањској, година тешке и велике борбе за сваког човека, за цркву,за све, борба која је била осликана најтежим периодом у последњих 20 година, а уједно мени је било веома лако, Бог је сам дао снагу за све и Он уредио.
    Верујте ми да гледајући овај храм, гледам и ништа не постоји теже срцу мом но видети овакво стање храма св. Архангела Михаила у селу Ћелије. Више пута сам позивао и молио да сви учинимо да васкрсне храм, позивам вас и сад да свако на свој начин буде ктитор, кроз молитву, донацију или да поделите ово, ви изаберите.
    Нека овај први дан календарске Године управо буде посвећен овом храму и његовом новом рођењу и васкрсу.
    Ваше уплате можете извршити на рачун Црквене Општине Заплањске у Војвођанској банци на рачун:
    325-9500800003405-19
    Сврха: за стари храм у Ћелијама
    Прималац: ЦО Заплањска
    Јереј Душан Јанковић
    064 000 8194

    Свиђа ми се

Оставите одговор на Beba Pecic Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: