МАТУРАНТСКИ БАЛ

Време будуће – 2040. година:

Зграда основне школе у Ћуприји је саграђена пре 150 година и то је разлог да се направи велика прослава. Из 150 генерација изникло је много успешних грађана који су носили са собом успомене на детињство у Ћуприји. Некада је у једној генерацији било и по 350 ђака, иако су тада у граду постојале три основне школе. Нажалост сада у једној генерацији једва се окупи стотину детета из целе општине. Тако је то у целој Србији. Приказан је број ученика у ОШ „Зура Јакшић“ школске 1963/1964. године:

Зграду основне школе су 1890. године направили грађани Ћуприје сакупљајући своја лична средства, јер су желели да им се деца школују. Данашњу реконструкцију зграде је платила држава пошто је здање под заштитом државе као редак историјски архитектонски и културни споменик.

 Ова 2040. година је по много чему судбоносна за Србију, па и за Ћуприју. Коначно се одлучује о пријему Србије у чланство ЕУ, тако да се и Ћуприји осмехују бољи дани. Додуше, већина рођених Ћупричана већ живи у европским државама.

Географски положај Ћуприје на коридору 10 који спаја Европу и Азију био је привлачан за многе имигранте из држава захваћених ратом и разореним природним катастрофама. Посебан значај је велики водни потенцијал, јер град лежи на две реке. Питка вода којом је Ћуприја богата довољан је разлог да град постане уточиште за жедне народе арапских и других земаља Северне Африке и Мале Азије.

Срећна је околност и што су Кинези и Турци инвестирали баш у Ћуприји, па су нова радна места омогућила Ћуприји да се развија, а не само да опстаје као суседни градови.

Крајем прошлог и почетком овог века Ћуприја је била позната као град музике, спорта и здравства. Школа за музичке таленте је била прави расадник гудача. Атлетска дворана и атлетски стадион су омогућили младим спортистима да се отисну на светска такмичења на којима су освајали златне медаље. Здравствени центар је у правом смислу био центар у коме су успешно радили лекари свих специјалности. Не сме да се заборави ни артиљеријска школа у којој су стекли вештине ратовања многи Хрвати, Словенци, Македонци…., а не само Срби.

Доласком Кинеза и Турака Ћуприја је добила прави индустријско-технолошки парк. Поред производње, многи становници Ћуприје и суседних градова су стекли високо софтицирана знања које су касније могли да примењују и у државама ЕУ.

Велике плодне оранице данас се обрађују скоро потпуно аутоматизовано. Трактори, комбајни и све остале пољопривредне машине су компјутеризовани тако да им више скоро није ни потребна људска рука. Дронови надгледају и сетву и жетву. Да није тако пољопривредно земљиште би се упарложило, јер старачка сеоска домаћинства више нису била способна да се баве рентабилном производњом.

Престанком експлоатације угља у Сењском Руднику и Ресавици многа насеља на Кучајским планинама су опустела. Срећна је околност што је Војска Србије проширила свој интервидовски полигон, па су велике површине откупљене од мештана. На тај начин су многи житељи добили новац с којим су купили куће и станове у Ћуприји. Само је тако број становника у Ћуприји задржан на разумном нивоу. Ипак и то није било довољно, тако да се у модерном ћупријском породилишту сада рађе само по једна беба недељно.

Досељавањем у Ћуприју и Кинези, Турци и Арапи престали су да имају традиционално многобројне породице. Сада се и они задовољавају да имају само по једно дете. Отуда се и у Кинеској четврти у Ћуприји, поред које су смештени у луксузним становима Турци и Арапи, не чује дечија галама.

Некада су у Ћуприји Чеси имали „Масарикову школу“ која је била истурено одељење београдске чешке школе. Данас у Ћуприји постоји нова зграда у којој су заједно обданиште и основна школа за мале Кинезе заједно са Турчићима и Арапчићима. Иако држава тежи да се имигранти потпуно интегришу у локалну заједницу, то још није остварено, тако нема много мешања српске деце са осталом децом. Не би требало да остане тако, посебно зато што је број деце из разних крајева са Косова и Метохије, као и Јужне Србије и Прекодринске Србије, постао доминантан.

Ћуприја важи за град у коме су братство и јединство најприсутнији у целој Србији. Додуше, уместо Словенаца, Хрвата, Македонаца,… ту су сада Кинези, Турци и Арапи. Мешовити бракови су сасвим нормална друштвена појава. Младе православне девојке се све чешће удају за муслимане и будисте, који живећи поред Велике Мораве прихватају локалне православне обичаје.

Захваљујући верском туризму опстало је село Сење, чак се и развило док су у исто време сва остала села замрла потпуно. Да шеик из Абу Дабија није направио велелепан хотел на пропланку изнад самог манастира Раваница, питање је да ли би ово село било оно што је данас. Срећна је околност што шеик није захтевао да се поред хотела направи и џамија.

Пријатељски односи Србије и Кине условили су да у Ћуприји полицијска станица буде домаћин кинеским полицајцима. Сада се свакодневно на улицама градова поред Велике Мораве виђају заједничке полицијске патроле. Младе српске полицајке најчешће са младим Кинеским полицајкама регулишу саобраћај, како онај на земљи, тако и онај у ваздуху.

Када су Кинези отворили индустријско-технолошки парк у Ћуприји, они су сабом донели и електричне аутомобиле који лебде и дронове. Посебан проблем сада представљају дронови, како они за превоз робе, тако и они који су заменили такси аутомобиле.

Данашње коришћење дронова није у потпуности законски регулисано. Загушење у ваздушном саобраћају праве теретни дронови власника хипермаркета и бутика, којим се врши достава робе на кућну адресу. Чести су судари дронова и падови.

У току претходне године један велики теретни дрон је ударио у величанствени споменик доживотном председнику Србије, који тек што је био постављен на централном тргу у Ћуприји. Срећом сва оштећења на споменику су брзо била поправљена. Један од пензионера који се шетао тргом задобио је само лакше повреде. А могло је да буде и више пролазника, па да буде и више настрадалих људи.

Дрон је послужио и да непозната лица офарбају у дугиним бојама грандиозни споменик кнезу Лазару који је пре двадесет година направљен поред ауто-пута. Испружена рука кнеза Лазара према манастиру Раваница је сметала Турцима који су власници пољопривредног гиганта у Добричеву. Остала је дилема да ли су споменик префарбали припадници ЛГБТ (лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе) или сами општинари који су се плашили да се Турци не наљуте због испружене руке кнеза који је на Косову пољу одупирући се најезди моћника поразио Турке и када је убијен турски владар.

У Ћуприји је од почетка деветнаестог века постојала и робијашница. Она је много значила за развој насеља, јер су робијаши обављали најтеже послове. Све до последњих пар година недостатак радне снаге у пољопривреди и у грађевинарству је решаван ангажовањем робијаша. Увођењем потпуне електронске контроле осуђеника, престала је потреба да у Ћуприји постоји затвор. Штета је што је тако, јер су многи запослени у затвору остали без радних места.

Ових дана је започела нова школска година. Ђаци који завршавају десетогодишњу основну школу унапред су добили задатак како да осмисле матурантски бал. Биће то последња прилика да се заједно друже, јер их касније очекују кратки појединачни курсеви на којима ће да стекну конкретна знања и вештине неопходна за рад у привреди или у државној управи.

Матурантски бал се традиционално одржава на градском тргу испод споменика доживотном председнику државе. То је некаква мешавина фолклорних игара и слетских вежби које су некада биле посвећене Дану младости, односно рођендану председника Тита. Уз неизбежни валцер и танго, матуранти обавезно изводе и сплет народних игара. Наравно да су народне игре не само српске, него су колаж обичаја нових становника Ћуприје који су дошли из Кине, Турске и Авганистана.

Матуранткиње се не брину како ће да изводе трбушни плес, али момци су збуњени. Казачок и игра сабљама су забрањени због уласка Србије у ЕУ, па матуранти мора за себе да изнађу нову кореографију. Неко се сетио плеса који у трансу изводе Дервиши.

Поједини мислећи Ћупричани сматрају да би виртуелни плес уз помоћ ласерског светла био спас за младе ћупријске матуранте. Али Ћуприја нема довољно велики општински буџет да набави неопходна техничка средства за такву илузију. Можда би кинески дечаци могли да убеде своје родитеље да потраже помоћ из богате Кине?

Вероватно је један од најважнијих разлога да матурантски бал ове школске године буде светлосна имагинација измештање догађаја са централног градског трга у парк поред Велике Мораве. На тај начин би матуранти избегли челични поглед доживотног председника.

У моје време није постојао матурантски бал. Сећам се да су генерације мојих синова биле прве које су заиграле валцер на градском тргу. Тада је то била њихова жеља да се осећају европски. И тако су касније лако напустили Ћуприју започевши живот далеко. Млади су одлазили у Немачку, Норвешку, Шведску,… Америку и Канаду. А овде су дошли братски Кинези, Турци, Арапи… Тако је матурантски бал изменио свој значај и постао својеврсна забава школараца.

Како ће да изгледа матурантски бал у будућности, рецимо 2050. године, ја не знам. Превише сам стар да бих могао то да замислим.