ГИМНАЗИЈСКИ ДАНИ ПРОЛАЗЕ

 

Каже се да је кафана учитељица живота, а што је можда и тачно.

У Србији су након Првог српског устанка почеле да се оснивају школе. Међу првима је била и она у Ћуприји. Налазила се у кафани.

Права основна школа је почела са радом давне 1833. године. То је данас основна школа „Ђура Јакшић“, која је једна од најстаријих школа у целој Србији. У скоро два века постојања селила се из зграде у зграду. Најпре је била у делу кафане поред цркве, па у делу суда, па у делу општинске зграде, све док није направљена данашња наменски школска зграда 1890. године.

Овако лепу школску зграду је направила локална власт у Ћуприји. Покушај да се зграда преда држави како би се у њој отворила државна гимназија није успео 1896. године. Тек 1909. година у њој су почели да се школују и „мали матуранти“ који су похађали тада приватну гимназију.

Додуше, ваља напоменути да је некада основно образовање подразумевало само школовање до четвртог разреда, а од петог од осмог разреда је била гимназија. Потпуна гимназија је школовала ђаке осам година, па се полагала мала и велика матура.

Гимназија у Ћуприји на почетку постојања била је четвороразредна, односно непотпуна.

На предлог министра просвете Краљ Петар Први Карађорђевић је указом одобрио да се у Ћуприји отвори приватна школа под именом „ЋУПРИЈСКА ПРИВАТНА ГИМНАЗИЈА“. Било је то 1909. године. Ђаци су похађали наставу на спрату основне школе која је сазидана давне 1890. године. Ово велелепно здање и данас краси центар града. У Краљевини Србији је те години постојала 21 државна гимназија и 11 приватних гимназија, а што указује на велики значај жеље Ћупричана да у својој вароши школују децу – у првој генерацији је било укупно 64 ученика.

Данашња зграда у којој се налази Гимназија (део према главној улици и део према биоскопу) је сазидана 1926. године.

Године 1939. покренута је иницијатива да се дозида зграда. Наредне године је откупљен део плаца од Петра Пешића на коме је сазидано крило према спортском терену. Рат је прекинуо даљу градњу.

Године 1953. дозидан је део зграде у главној улици (део према центру града), а балкон изнад улаза је порушен. Тако је зграда добила данашњи изглед.

Због великог броја ученика око 1960. године у дворишту је направљена приземна зграда у којој су били смештени Народна омладина Гимназије и ученичке радионице, а касније кабинети за физику и хемију.

На дан школе 25.05.1971. године директор Гимназије прочитао је свим ученицима и професорима Решење о верификацији школе Републичког секретаријата за образовање науку и културу СР Србије као ПРВО од свих средњих школа у СР Србији. Услов за верификацију школе су били нови кабинети за стране језике, физику, хемију, техничко образовање…

Велика реконструкција гимназијске зграде је била 1976. године када су замењени кров на згради и сви прозори и врата. Фискултурна сала је престала да постоји. Срећом годину дана раније су обновљени двориште и спортски терени. Каљеве пећи у учионицама су уступиле места парном грејању1978. године. У 1977/78. школској години настављен је рад на адаптацији школске зграде. Комплетно је завршена замена електричне инсталације, а плафони су обложени гипс плочама.

 

Замена прозора на згради је морала да уследи и након експлозије војног магацина у Параћину 2006. године.

Због повећања топлотне ефикасности на спољним зидовима је додат термички материјал током 2019. године.

Број ученика у ћупријској гимназији се стално мењао, пре око пола века их је било највише, око 675 распоређених у 21 одељење са по највише 35 ђака. Не зна се тачан број свршених матураната од 1909. године до данас. Вероватно их има онолико колико данас Ћуприја има становника.

Време ће да покаже каква ће да буде даља судбина гимназијске зграде.