СРПСКИ ПРЕМИЈЕР ИЗ ЋУПРИЈЕ – АЛЕКСА

Често се поставља питање да ли може премијер или бар неки министар да буде Ћупричанин. Климне се злурадо главом и прокоментарише да би тај и пре него што стигне у Београд заборавио да је из Ћуприје.

А није да није Ћупричанин био премијер и министар спољних послова и министар правде. Један човек за све. Чак је иза себе оставио велики број правних, историјских и књижевних радова.

Алекса С. Јовановић је био школован, додуше не у Ћуприји, јер у његово време могао је у Ћуприји само да научи да чита и пише.

Родио се у Ћуприји 19. августа 1846. године, скоро цео један век пре завршетка Другог светског рата. Умро је 6. маја 1920. године у Београду.

Нижу гимназију је завршио у Неготину, а у Београду Правни факултет.

Након завршеног државног факултета, такав је тада био обичај, радио је најпре као судски чиновник, а затим и као судија, па се селио из Београда у Крагујевац, Краљево, Смедерево, Крушевац, … Ниш.

Био је председник суда у Београду (1878-1884), па члан Касационог суда (1884-1890), затим је био Начелник у Министарству правде (1890-1894), па опет члан Касационог суда (1894-1899). Кратко је био и Предесдник Апелационог суда (1899-1900).

Државни саветник је постао 1900. године.

Председник владе и истовремено министар иностраних дела је био од 12. јула 1900. године до 5. фебруара 1901. године, а затим је истовремено био Председник владе и министар иностраних дела, све до 20. марта 1901. године.

Сви који су гледали телевизијску серију о Краљу Александру Обреновићу сећају се епизоде како се Краљ венчао са Драгом Машин и како су због венчања помиловани осуђеници за „Ивањдански атентат“ на краља Милана (Никола Пашић и Коста Таушановић). Истовремено су поправљени српско-руски односи и забрањен је повратак у Србију краљу Милану Обреновићу због његовог противљења женидби Александра са Драгом. Све се то догађало док је председник владе био Алекса Јовановић, рођени Ћупричанин.

Наравно да се у споменутој телевизијској серији не прича да је премијер Ћупричанин, мада се стално истицало да је Божа Маршићанин морао по позиву да напусти Ћуприју и дође у Београд.

Алекса Јовановић је остао више упамћен као аутор многих правних, историјских и књижевних радова. Године 1896. Написао је „Историјски развитак српске задруге“, две године касније „Изборно право женскиња у Краљевини Србији“, а још две године касније „Прилози за историју Српског Права“.

Књижевношћу је почео да се бави још 1867. године. Многа његова дела су објављена у Правди, Јединству, Дневном Листу, Малом Журналу,… Вечерњим Новостима, Отаџбини, … у „Гласнику Српског Ученог Друштва“.

Врањанци га памте по делима из 1888. године: „Врање и њено Поморавље“, „Правда и управа у врањској покрајини за време владавине Турака“.

Након пензионисања 1903. године (уследило је доласком новог краља на трон) написао је 1905. године „Постанак првостепеног суда за варош Београд“ и 1906. године „Министарство Алексе Јовановића“.

Већина његових радова је везана за историју српског права, као што је „Наследно право у Старих Срба“.

Упамћен је и по залагању за потпуно изједначавање мушких и женских права.

Његове политичке амбиције му нису сметале да као судија, а често је судио у политичким предметима, своју судијску дужност не потчињава утицају дневне политике. Приликом доношења „Закона о судијама“ истрајао је да судије не буду смењиве, односно да политичари не одлучују о судбинама судија. Био је један од најбољих судија свог времена, како по знању, тако и по савесности и непристрасности.

Само шесторица Ћупричана су заслужила да уђу у „Народну енциклопедију српско-хрватско-словеначку“ која је објављена први пут 1925. године.

Шта ли би рекао Алекса С. Јовановић о „Афери ИНДЕКС“ и многим правницима који су куповали оцене на крагујевачком Правном факултету?

Било како било, о српском премијеру – рођеном Ћупричанину у Ћуприји се веома мало зна. Из тог времена остала су документа о страначкој борби у Ћуприји и о нетрпељивости присталица Обреновића и Карађорђевића.

На крају нека Алекса буде подстрек младима из Ћуприје да могу да буду поштени правници и да имају шансу да постану и председник владе Србије!