НЕСУЂЕНИ СТУДЕЊАК

Суденти се, поред осталог, деле на студенте који живе са татом и мамом, на студенте самотњаке који живе у изнејмљеним гарсоњерама и на студенте из „Студењака“. Наравно да најмање има ових трећих, јер у универзитетским центрима нема довољно студентских домова.

Постоје у Србији и мали градови који имају више и високе школе, али немају организован студентски смештај. Момци и девојке се сналазе на различите начине како би имали најбоље услове за студирање. Неко живи код тетке, неко има среће да му родитељи купе или закупе стан, а многи изнајмљују двокреветне собе у кућама.

Након проналажења смештаја следи још један проблем, а то је студентска исхрана. Има ли у малом граду јефтинијих ресторана у којима се за ручак служи топло јело? Доручак се често прескаче, а вечера може да буде и пљескавица у лепињи. Ко им услове и знање, може сам да спрема оброке. Међутим већина студената би за ручак волела да има уредан оброк у студентској мензи поред свог факултета, па да у паузи између часова скокне на супу, ђувеч и колач.

Најбоље би за студенте било да зграде факултета и студентског дома буду једна поред друге или да су бар што ближе. Тако би млади људи имали довољно времена и за науку и за забаву.

У Ћуприји постоји Академија васпитачко-медицинских струковних студија, која се некада звала Висока медицинска школа.

Давне 1998. године захваљујући визионарству, али и сналажљивости и упорности једног човека, др сци.мед. Љубомира Марића, у Ћуприји је створена Виша медицинска школа. Почетак је био скроман , на последњем спрату музичке школе код Микићевог моста. Шест година касније школа се уселила у нову зграду поред реке Раванице, на пет минута од строгог центра града.

У Ћуприји постоје студијски програми струковних медицинских сестара, физиотерапеута, радиолога, бабица и фармацеута. Наведени студијски програми су веома атрактивни и привлаче средњошколце из скоро целе Србије јужно од Саве и Дунава. Мастер студије су предвиђене за струковни мастер медицинска сестра.

Кренуло се са три смера: виша медицинска сетра-техничар, виши физиотерапеут и виши радиолошки техничар. Те прве школске године 1998/99. био је 261 бруцош. А најбољи студент те прве генерације је сада професор струковних студија.

Академија сада има више запослених од било које ћупријске фабрике – нешто мање од 150 људи, од којих је сваки четврти доктор наука.

Оно што заиста студентима недостаје то је студентски дом.

др Љуба Марић

Оснивач школе др сци.мед. Љубомира Марића је давне 2006. године желео да према пројекту из Београда, сагради и интернатску зграду са мензом. Студентске собе би биле окренуте према реци Раваници и пешачком мосту код основне школе „Ђура Јакшић“.  

Будућност школе је да се настави са опремањем школе, да се направе спортски терени, летњи амфитеатар, да се оплемене обале реке Раванице, да се омогући изградња судентског дома са мензом, поликлиником,… Може у Ћуприји да никне и истраживачки центар, летњи кампови младих…

Име ли лепше ћупријске „фабрике“ од ове школе? А можда би уместо Кинеза и Турака, неки страни инвеститор из Швајцарске, Немачке или Шведске уложио свој новац у ову фабрику стручњака?

Време ће да покаже да ли је визионарство једног човека било довољно за будућност Ћуприје.

Пројекат

One thought on “НЕСУЂЕНИ СТУДЕЊАК

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: