РАЈСКИ ВРТОВИ

Постоји ли само један рајски врт или их има више, често сам се питао још у студентским данима. У ноћима пред испит размишљао сам каква је сврха завршавати академске студије, мучити се и одрицати, кад све нас на крају ипак чека одлазак у рајски врт? Живот човека се увек завршава на исти начин.

Врт Адама и Еве или кратко Еденски врт, потиче из јеврејске митологије, али је прихваћен у многим светским религијама, па и у хришћанској православној. После учињеног греха Адам и Ева су прогнани из Едемског врта.

Рајски врт је честа тема многобројних сликара, филмски стваралаца, књижевника… Као термин се користи за имена многих ботаничких башти и расадника, али и омиљених кафана.

Док маштамо о далеким туристичким путовањима, онда замишљамо поједине прекрасне пределе на нашој земљаској кугли, било да су то егзотична острва на далеком Пацифику или Сејшелски архипелаг или огромно острво Цејлон.

За поједине археологе Србија је рајски врт, тачније пећине око Сићевачке клисуре у којој је пронађено најстарије људско огњиште. По њима цела Источна Србија представља рајски врт из кога потиче европска цивилизација након завршетка леденог доба.

Када причамо о смрти и одласку на „онај“ свет, замишљамо да је рај управо врт са много цвећа и воде. Појединци који су преживели клиничку смрт описују ливаде са цвећем као место на коме су били привремено.

У Србији, у време када је била краљевина, развијана су климатска лечилишта, па су тако направљени бањски паркови у Врњачкој бањи, Брестовачкој, Соко бањи, Нишкој, Буковичкој…

Парк као затворени врт подсећа на рајски врт.

Персијски вртови су најпознатији затворени паркови. Има их најмање девет који су опстали вековима, јер су прилагођени локалним климатским условима.

Рајски врт је увек подељен у четири дела с водом. Сваки тај део је симбол неба, земље, воде и биљке. Ограђени су зградама и представљају затворени простор. Првобитне рајски вртови су старости око два и по миленијума и зато су утицали на све архитекте до данашњих дана. Или бар на већину који живе на простору од Индије до Западне Европе.

По нашој народној изреци да и жаба диже крак, јер је видела да се коњ поткива, појединци који су умишљени визионари, покушавају да на сваком месту у граду направе рајске вртове. Тако, уместо да се окрену речним обалама, они на градским улицама ките бандере пластичним саксијама, па мушкатле висе са гвоздених стубова јавне расвете. Ту су и некакве бетонске и камене жардињере које више служе као рупе у које грађани бацају разне отпатке. Врхунац су фонтане на бетонским трговима без имало хладовине коју прави дрвеће.

Неко би можда саркастично приметио да и у Риму поред чувених фонтана нема хладовине. Међутим римске фонтане су са својим скулптурама права уметничка дела и зато им нису потребне жардињере са цвећем и високо растиње које би умањивало поглед знатижељника.

Лепота персијских вртова даје сваком човеку енергију с којом може да савлађује све препреке. Пружа и онај душевни мир раван срећи.

Краљевске бање Србије нису биле једином место са рајским парковима. Средином деветнаестог века изграђено је Добричево у коме су се налазили расадник и ергела коња. Посао робијаша из Ћуприје је био и да одржавају прелепи парк који је био по изгледу раван свакој великој ботаничкој башти. Нажалост данашња генерација Ћупричана пропустила је да одржава овај рајски парк.

Прескупо се плаћају лоши пројектанти који су вероватно стекли дипломе без полагања испита. Или можда они само продају своју савест жељама оних који их плаћају, па стварају слике градских тргова и улица по наруџбинама моћника?

На цариградском друму који се пружа истом трасом као и римски војни пут, изграђен је у Ћуприји широки булевар у коме састављене крошње дрвећа праве хладовину и у најврелијим летњим данима. Мудри су били стари Ћупричани. Пре стотину година су створили и парк на обали Велике Мораве. А у парку је била и фонтана са водоскоком. Има ли лепшег места за фонтану?

Уместо блатњавог поља у самом центру Ћуприје, на коме се налазила пијаца, сточна вага и место где су чишћена црева за локални специјалитет „цревца на жаеру“, власт је направила централни градски парк са спомеником мештанима који су изгубили животе у Великом и у Балканским ратовима. Овај градски парк није био леп попут персијских паркова, јер градски паркови и не треба да буду рајски паркови.

Променада у Врњачкој бањи, као и у осталим бањама, формирана је поред речице на чијим обалама су паркови. То је место на коме нема аутомобила, камиона и аутобуса, то је место створено за шетњу пешака. Фонтане са водоскоцима, мноштво цвећа и високог дрвећа, са скулптурама које представљају знаменте људе, чине парк и шеталиште рајским местом.

Улица је за возила, а шеталиште поред реке је за пешаке.

Узалудно је калдрмисање једног дела цариградског друма, кад истовремено на другом делу друма асфалт замењује травњаке између дрвећа које овај друм чини прелепим булеваром.

Скарадно је истовремено у једној улици правити бетонске жардињере на средини коловоза и претварати травнате површине у паркиралишта за аутомобила. Да ли се то чини по вољи свих грађана или по вољи само једног човека који је умислио да је визионар?

Можда је срећа што Ћупричанке не рађају једанаест детета, иначе би ћупријском могулу Малом Ђокици пало на памет да сагради и копију Таџ Махала у варошици на обалама Велике Мораве и Раванице… Вероватно би то била верзија са цвећем у пластичним саксијама.

У летњим данима река Раваница остаје без воде, па је корито у граду потпуно суво. Није било тако одеувек. Не док је вода мирно текла од изворишта Немања на Миросави и врела у Сењу, до ушћа у Велику Мораву. Рајски вртови су лепи због воде, због река и језера. Пресушена корита најављују зло време за људе.

Човек се осећа испуњено само када је у близини водених површина.

Зато и бежимо из Ћуприје тражећи бар неколико дана у години да будемо на мору, на језерима, поред речица у бањским парковима. Потреба за овоземаљским Рајем је вечита.

Променада је у парку поред воде. Није на калдрмисаним улицама. Или можда ненормално полако постаје нормално, можда градски тргови треба да буду тигањи за јаје на око?

И док причамо о смрти и одласку на „онај“ свет, у нашим мислима је врт са много цвећа и воде – рајски врт без пластичних саксија и калдрме.

Имитација Раја је само опсесија моћника.

Писано у Ћуприји 2022. године, на плус 40 Целзијусових степени