СУСРЕТ НА МОСТУ

У првим јутарњим сатима када су сунчеви зраци још ниско и једва пребацују крошње дрвећа тражио сам интересантне детаље на обали Велике Мораве како бих их фотографисао. Учинило ми се да то могу да буду тушеви на пешчаној плажи коју сам још као дете заволео. Тражећи погодан угао тако да се истовремено виде и тушеви и вода у реци, нисам ни приметио да се поред мене зауставио човек. Пешачка стаза на мосту је узана, па није могао да прође поред мене, него је стрпљиво застао.

Шкљоцнуо сам и одмах сам пожелео да видим како је испала фотографија.

„Лепа је Морава!“

Сусрет на мосту је био сасвим случајан.

Као два заљубљеника у природу брзо смо нашли заједнички језик.

Драган Симић је сатиричар, афористичар и хумориста.

Препланулог тена, са светлим очима изнад звезданским сунцем опрљеног носа, исказивао је сву благост која карактерише добре људе.

Уз његово име може слободно да се дода и Звездан, јер припада космополитској групи људи. Није случајно рођен у селу Звездан испод археолошког налазиша Феликс Ромулијана, између Зајечара и Гамзиградске бање.

Када је Гај Валерије Максимилијан Галерије постао римски цар додали су му и надимак Арментарије (Говедар), јер је његова мајка Ромула била варварка која је са леве обале Дунава избегла на висораван изнад реке Црни Тимок. У близини маузолеја у коме су сахрањени Галерије и његова мајка Ромула, своје детињство и сада пензионерске дане, проводи Драган Симић.

Док обилази своју њиву и гледа у она иста брда која је гледао и римски цар, у његовој глави се рађају афоризми и разне сатиричне досетке.

Стојимо на мосту изнад Велике Мораве и Драган ми показује лист хартије на коме је руком исписао:

Ћ – Ћутимо

У – Увек

П – Пишемо

Р – Редовну

И – Истину

Ј – Јасним

А – Афоризмима

У седамнаест књига, од којих је тринаест са афоризмима, а четири са филозофијом речи, Драган је сместио свој овоземаљски траг. И спрема осамнаесту књигу.

Где год се широм света чита ћирилица, налазе се Драганове књиге. А у Истанбулу и у Лиону су у припреми репринтови.

Поред лепог рукописа, краси га и скривени таленат цртања. На папиру је насликао позивницу за јубиларну педесету журку на неготинском корзоу код Пајиног ћошка. Додао је и да је улаз слободан, а излаз гратис.

Фотографишемо се на мосту на коме смо се сусрели. Да имамо успомену на прелепо сунчано јутро поред Велике Мораве. Путеви нам се тренутно разилазе.

Код куће у Звездану га чека Џеки, веран авлијанер.

Бројимо пензионерске дане. Нико не зна колико их је још преостало.

Драган Симић путује по градовима Србије и плени својим благим осмехом и мудрим речима.