ЦИНЦАРСКА КУЋА

У главној улици, а где на другом месту, постојао је низ кућа које су припадале ћупријским Цинцарима. Те куће су биле спојене и бочним сокачетом које се под правим углом пружало према реци Раваници. Двадесетак година након Другог светског рата главна улица је почела да мења свој изглед, јер су уместо приземних кућа почеле да ничу вишеспратнице у којима су углавном живели официри ЈНА. Као да су прво на ред за рушење дошле цинцарске куће. И тако је на месту цинцарског сокачета никла стамбена зграда у чијем приземљу је био велики локал „НОВИ ДОМ“. Данас је у том локалу први ћупријски „МАКСИ“.

Саграђен је и „Дом ЈНА“ уместо цинцарског хотела „Уједињење“ у коме је био први ћупријски биоскоп.

Поред хотела „Уједињење“ Цинцарин Тодор Поповић био је власник још неколико кућа у Ћуприји. Најпознатија је била кућа у којој се налазила „Ракиџиска-винарска трговина“.

Случајно или не, ову кућу данас надвисују стамбене вишеспратнице, па је питање дана када ће и она да буде порушена уступајући место паркиралишту за аутомобила. Било би чудно да кућа опстане оваква каква јесте, иако је њен садашњи власник средња медицинска школа.

Тодор Леву је рођен 1874. године у селу Гопеш, између Охрида и Битоља, у свештеничкој породици Николе Леву, па је због тога његово касније презиме постало Поповић. Као дечак се преселио код стричева Ђорђа и Симе у Пажаревац. Радио је у кафани „Код последњег гроша“ у непосредној близини браничевског владичанског двора, одакле је под утицајем игумана манастира Манасије прешао у Деспотовац да би радио у манастирској кафани. У Деспотовцу се оженио Василиком, девојком из родног села Гопеш. Године 1906. прешао је из Деспотовца у Ћуприју. Најпре је узео под закуп кафану у Болничкој улици. Током Великог рата пао је у бугарско заробљеништво, одакле је 1916. године побегао и придружио се српској војсци. Након пробоја Солунског фронта вратио се у Ћуприју 1918. године. Кафану „Уједињење“ је купио 1921. године, да би је након реновирања претворио у најугледнији ћупријски хотел.

Трговина ракијом и вином је била најуноснији Тодоров посао. Хотел „Уједињење“ је препустио синовима који су поред осталог у великој сали одржавали прве биоскопске представе у Ћуприји.

Тодор Поповић је преминуо 1939. године и сахрањен је на ћупријском гробљу. Његова унука Јелена, од најмалађег сина Миодрага, данас живи у Јагодини.

ПОРОДИЧНО   СТАБЛО

НИКОЛА   ЛЕВУ, СВЕШТЕНИК  ГОПЕШ

СИН      

ТОДОР  ЛЕВУ  ПОПОВИЋ  1874 – 1939

ОЖЕЊЕН  ВАСИЛИКА ТЕКУ ПОПОВИЋ  1884 – 1949

 ДЕЦА

 ВАНЂЕЛ     1902 – 1969

 ВОИСЛАВА   1905 – 1925

 ДУШАН  1908 – 1944

 ВУКОСАВА  1910 – 2002

 МИОДРАГ 1912 – 1974