ЏУЏИНА УЛИЦА

Идући пешице према болници људи су најчешће користили једну дугачку улицу за коју им се чинило да јој нема завршетка. Некада је то била периферна улица, са њивама с десне стране. Ту су живели углавном земљорадници досељени из Мућаве још у време Милоша Великог који је имао намеру да уместо турске касабе створи српску варош. Истовремено је Милош Велики преселио и становништво из села Жировница и Мрчевац.

Са леве стране ове ћупријске улице, у то време назване по Ђури Даничићу, налазила се и кућа Ранислава Новаковића који се потрудио да одмах након завршетка Великог рата, 6. јуна 1919. године, добије сина Миодраг Новаковић.

Сељачко дете, ђак графичке школе, добио је надимак Џуџа. То му није сметало, напротив подстицало га је, да буде добар ђак. Најпре је завршио четвороразредну основну школу, па још четири разреда мале гимназије и онда се уписао на графички занат.

Млад радник, незадовољан социјалним статусом, Џуџа се брзо прикључио, како се то касније назвало, револуционарном радничком покрету, па је тако постао и симпатизер Комунистичке партије Југославије.

Миодраг Новаковић Џуџа, са двадесет две године живота постаје један од првих партизанских бораца у Параћинско-ћупријској чети. Преживео је уништење ове партизанске јединице и онда није отишао у Босну, него се повукао у источне делове Србије, у околину Соко Бање и Сврљига. Рањаван и изгладнео, некако је дочекао крај Другог светског рата борећи се пре свега са бугарском окупационом војском.

Јуна 1944. године, када је напунио 25 година, постављен је за команданта 19. Српске ударне бригаде. Учествовао је у завршним борбама за ослобођење Југославије.

Власт је сласт, па је тако заборавивши на графичко занимање, наставио професионалну војну каријеру. Добио је чин потпуковника, у то време је то био један од највиших чинова у војсци. Мењао је разне војничке дужности.

Проглашен је за народног хероја, а што му је уз Партизанску споменицу, отварало сва врата. Преживео је погром Срба који су били за Стаљина и није могао да се прилагоди истини да се Тито измирио са политичким врхом СССР-а.

Нађен је мртав 6. маја 1955. године у својој официрској соби у Зајечару. За оне који су били много радознали дато је незванично саопштење да је је извршио самоубиство у нервном растројству.

А права истина се само наслућује.

У то време је било много сумњивих смрти значајних политичких руководилаца и војних старешина, посебно оних чије је порекло било српско.

Улица у Ћуприји, у којој се налази његова родна кућа, носи данас његово име. На родној кући  постављена је спомен-плоча, а у парку испред судске зграде му је подигнута спомен биста. По његовом имену је названа и једна од првих српских касарни која је је сада скоро потпуно уништена, а неко време се и Техничка школа у Ћуприји звала по њему.

Наш народ има изреку: „Мртва уста не говоре“, а Стаљин је имао узречицу: „Нема човек – нема проблем“.

Данашњи млади Ћупричани немају од кога да сазнају зашто се једна од најдужих улица у граду зове улица Миодрага Новаковића Џуџе.

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА