Никада се не зна шта носи дан, а шта носи ноћ. Од добротвора или грабљивца, зависи из ког угледа се гледа, до прогнаника, је судбина једног Ћупричанина.
Господин Милосав Миша Црњански је живео веома скромно, иако је био Председник „Моравске банке“ у Ћуприји. Важио је за изразито поштеног човека. Нико никада није указао да је направио било какво противзаконито дело. Додуше дужници су причали да се бавио банкарским марифетлуцима као и сви новопечени богаташи.
„Моравску банку“ је основао Драгомир Брзаковић са својим оцем. Тадашњи банкарски чиновник Миша Црњански је после смрти Брзаковића постао председник банке, а након тога и власник свих акција банке.
Живео је са својом супругом Јулом, девојачко презиме Манојловић, као и већина Ћупричана. Додуше, суботом и недељом би својим црним фордом ишао са супругом у Јагодину у кафану. То им је причињавало задовољство, јер нису имали деце.
Своје слободно време је заједно са пријатељима посвећивао и служењу локалној друштвеној заједници. У периоду 1937.-1941. године једном недељно се састајао са члановима Ротари клуба „Ћуприја Морава“, наизменично у Ћуприји или у Јагодини или у Параћину. Било је то окупљање виђених Помораваца у циљу дружења и заједничког деловања у корист житеља ова три града.
Важио је за великог доброчинитеља, па је тако посебно финансијски помагао и ћупријску фамилију Валугани. Иако је као гаранцију за дати кредит добијао тапију на породичну кућу, никада то није користио. А ако би дужник умро пре враћања кредита, онда би једноставно поцепао сву документацију о датом кредиту.
На несрећу за време Другог Светског рата је био принуђен да у својој кући у главној улици према Славији, поред куће Гитарића, као банкар угошћује немачке официре. Међутим, после ослобођења, доласком комуниста на власт, то му нико није узео за зло и против њега није вођен никакав судски или партијски поступак.
Недељко Црњански, Мишин брат, иначе власник познате „Недељкове воденице“ на Раваници и многих других локала и кућа у Ћуприји, нађен је једног ратног јутра заклан на улици. Пронађен је кољач. Нагађало се ко је био налогодавац. Појединци су упирали прстом на Мишу, наводно због наследства.
Као и сви добри људи и Миша је био помало наиван. Ћупричанин Света Турчин, који је имао стругару у близини Микићевог моста, из злобе и пакости заплашио је Мишу Црњанског да ће комунисти да га ухапсе као окупаторског сарадника и да ће да буде тајно стрељан поред Велике Мораве тако да ни гроб неће да му се зна. Понудио му се да га спаси од комуниста и да га за велики новац илегално пребаци у Турску.
Тако је и било. Милош Миша Црњански је оставивши ненадано супругу Олгу у Ћуприји, преко Италије и Турске емигрирао у Аустралију.
Када је све откривено, комунистичка власт је ухапсила Свету Турчина и осудила га због помагања Миши Црњанском да емигрира. Истовремено је покренут и јавни кривични поступак против Црњанског. Тек тада су се острвили на њега многи који су се додворавали новој комунистичкој власти.
Вредан и учен Миша Црњански је у Аустралији започео велики посао отворивши погон за производњу алкохолних пића. Све његове мисли су ипак биле у Ћуприји поред Јуле. Слао јој је нежна писма стално.
Комунистичка власт није имала самилост према Јули Црњански. Онемогућено јој је да ради, тако да је једва преживљавала. Сестричина Олга Валугани и комшије су јој помагале колико су могле, плашећи се освете ћупријских моћника. Повремено би добијала и доларе из Аустралије. Иако у животу није ни мрава згазила, испаштала је као највећи народни непријатељ. Иако оболела и изнемогла здравствено осигурање је добила тек пред смрт захваљујући Гути Марковићу, брату Саве Цокуле.
Јула је умрла усамљена и понижена, сахрањена је на ћупријском гробљу.
Господин Миша Црњански је остао до краја живота у Аустралији. Тамошња локална власт га је сахранила.
Судбина уме да се поигра са људима.
Порекло фамилије Црњански у Ћуприји везује се за 1848. годину. Црњански су заједно са још стотину породица из Војводине дошли у Ћуприју и ту се населили. Иако су од државе добили имање, нису се бавили искључиво земљорадњом. Миша, који се родио у Ћуприји, најпре се бавио трговином алкохолних пића. Када је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца сазрело време, године 1928. посветио се банкарству. Био је истовремено и велики банкар и велики човек. Чланство у Ротари клубу „Ћуприја Морава“ за њега је била велика част.
Аутор:
Душан Стаменковић
Душан Стаменковић 
Оставите коментар: