Друштвена заједница у оној Југославији (или можда појединац у врху државне власти?) осетила је потребу људи да морају да задовоље не само свој стомак, него и душу. И тако је свако село добило ДОМ КУЛТУРЕ.
На почетку Другог Светског рата Черчил је предодредио државни буџет војсци и свим министрима је скресао буџет, осим министру културе. Када су га упитали зашто је министарство културе поштеђено рестрикције, кратко је одговорио: „А зашто би смо онда ратовали!“.
Данас у Ћуприји не постоји Дом Културе. Не постоји ни ГАЛЕРИЈА у којој би се излагале уметничке слике и скулптуре. Додуше, у великој сали на спрату музеја током пролећа и јесени организују се изложбе. Не и зими, због зиме – непостојања грејања.
Ћуприја је град на две реке којима се људи враћају након уређења шеталишта. Градски парк у центру је реконструисан – ново осветљење, клупе, цвеће…, да постоји корзо као некада, био би поред реке. А изложбена галерија би подарила још већу атрактивност градском парку.
Замишљам стаклени приземни објекат у коме се налазе уметничке слике и скулптуре и људе који иду около и разгледају експонате по цео дан, и када је прошло радно време галерије, у пола ноћи, лети и зими… Стаклени спољни зидови са стазом и клупама за пешаке које су окренуте ка објекту. На клупама седе заљубљени парови, мајке са децом, бабе и деде… и посматрају уметничка дела у галерији. Преко дана, у радно време, када су аутори или радници галерије унутар објекта могуће је да посетиоци уђу унутра и купе неку слику или скулптуру.
Наравно, део стаклених зидова може да има воду која се слива низ стакло и која ноћу рефлектује све дугине боје посебног осветљења…. Пројекција слика на воденом зиду може да привуче велику пажњу.
Машта може свашта, рекло би се. Али само снови покрећу напред. Снове треба живети. Можда ће ипак једног дана у градском парку сновиђење да се оставри, да Ћуприја добије своју Галерију.
Аутор:
Душан Стаменковић
Душан Стаменковић 
Управо сам прочитала причу „Галерија у Ћуприји“и бацила поглед кроз прозор на простор иза Ламеле.55 година је прошло од како је направљена и усељена та зграда,а двориште иза ње је бедно,јадно,прљаво са земљаном подлогом и то ни једној ОПШТИНСКОЈ ВЛАСТИ за оволико година није сметало ,без обзира што је то центар града.Важно је да је то ПРВА ЗОНА за наплату пореза на имовину,а што изгледа као забито село нема везе.Па од кога да очекујемо Галерију ?И још нешто.Да ли је скоро неко покушао да се прошета браном од моста на Морави према Јовцу????Е то је тренутно НЕМОГУЋА МИСИЈА,јер је брана прави змијарнлк зато што је нико не коси.Све више подсећамо на село из кога младост бежи.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person