ЈАЈЦЕ – ИСТЕКЛО ВРЕМЕ

josip_broz_tito
Доживотни председник

Знате ли зашто смо више волели комунизам од цркве?

Па зато што нам је комунизам обећавао рај за живота, а црква након живота!

Пре него што би почели мразеви добри домаћини су клали свиње и спремали суво месо и маст да им истрају до Ускрса, а можда и до Ђурђевдана. Било је то време када је у сваком дворишту постојала пушница, јер будућност доласка фрижидера и замрзивача нико није ни сањао.

Успут су се правили чварци, кобасице, кавурма и сличне посластице, права домаћа икебана, што би отпевао Балашевић.

Тај дан је био прави празник, јер се код деде окупљала цела фамилија. Од раног јутра би се грејала вода у великом казану на огњишту у дну дворишта, тамо где је био и казан за печење ракије. Оштрили су се ножеви и рибао дрвени сто на коме је касапин касније секао месо. Жељно се ишчекивао тренутак клања велике свиње…

Обично је то било недељом, јер се тога дана није радило. Све суботе су биле радне за ученике, државне службенике и раднички пролетеријат. Због почетка божићног поста бирана је недеља у новембру месецу.

А онда би уследио државни празник – Дан Републике.

Два, три, четири нерадна дана, све зависно да ли се 29. новембар пада у четвртак или можда у уторак, када би се вршило спајање с недељом. За ђаке је то био мини одмор од школе. Додуше правог опуштања није могло да буде, јер су првог дана у школи сви морали да читају свој састав о значењу Дана Рапублике.

Препричавало се оно што је на свечаним академијама вече уочи празника истицано од вредних партијских говорника. У Ћуприји су те свечане академије одржаване у Дому ЈНА који се много година налазио у приземној згради у Курсулиној улици.

Ђаци су дан уочи празника спремали свој програм у сали „Партизана“, некада и сада Соколског дома. На бини су младе балерине имале свој шоу, а момци су морали да рецитују родољубиву поезију. Родитељи су аплаудирали дугачко.

Радовао сам се мини распусту, јер је моја мајка спремала две торте, једну са румом и другу са путером и орасима. Мој отац би тихо говорио: „Жену дупе краси, а торту ораси!“ Нисам тада то разумео.

У то време није било печењара, па су сви пекли прасиће, неко на ражњу, неко у рерни, а ко је могао носио је прасе у пекару. Важно је било да кожица буде хрскава и довољно слана.

Наш пекар Буда је имао пуно посла и скупљао је мочу за бурек, подсећења ради Моравке су биле с много масти и мало меса.

Увек сам се питао да ли смо за празник морали да таманимо руску салату из идеолошких разлога или зато што су се до тада краставчићи већ добро укиселили.

И тако некако сви смо се радовали Дану Републике и слободним данима, јер је пре тога давно био завршен летњи распуст у школи, а нерадни 4. и 7. јули су били већ заборављени.

Децембар месец је следио са посним славама и шарановином. Били су близу Свети Никола и Божић, Дан ЈНА – 22. Децембар и Нова година…

Јајце смо изговарали помало двосмислено.

За све оне који не знају или су заборавили:

Дан Републике био је празник у бившој СФРЈ који се славио 29. новембра.

Дан Републике је обележавао годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943., када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945.

А са распадом СФРЈ, престало се са обележавањем Дана Републике у свим републикама некадашње заједничке државе осим у Србији. Дан Републике остао је званични празник у Савезној Републици Југославији све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.

Аутор:

Душан Стаменковић

Advertisements

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: