КАД УТИХНЕ ШКОЛСКО ЗВОНО

skola Djura Jaksic 11

Крај августа никада нисам волео.

Целодневна јурњава за лоптом на најситнијем песку боје злата се раније завршавала и последње купање у речном плићаку је било на већ опустелој плажи. Тек по неки пецарош би остао на обали. Све хладнија јутра и вечери поред Велике Мораве наговештавала су долазак скоре јесени и почетак школске године.

Ми, клинци из центра Ћуприје, окупљали смо се на улици поред основне школе која је била најстарија у граду. Нисмо се много дружили са „Горњошколцима“. Чак смо се правили важни што је наша школа била старија и лепша. Није нам много значило што смо ишли у три смене, а у трећем и у четвртом разреду смо наставу имали и у згради Гимназије.

Тек касније је направљена и трећа основна школа. Била је у средини, између старе и нове школе. Због тога су неки другари морали да буду премештени из наше школе.

 

Marko Blagojevic skolska stamparija
У школској штампарији – мајстор Марко Благојевић са ученицима

Имали смо свој школски часопис „Наша реч“ који се штампао поред реке Раванице, одмах поред фискултурне сале и спортских терена за фудбал, одбојку, кошарку и рукомет. Трудили смо се да будемо најбољи ђаци у најбољој школи у граду. А наставници су нам помагали у свему. Све могуће секције смо посећивали, од оне шаховске, па до фото секције. Наравно, нисмо избегавали ни послеподневни одлазак у кабинете за физику и хемију који су били опремљенији од многих средњошколских. У школи се није стицало само образовање, него и васпитање.

Били смо поносни на своју школу.

skola 3

Данас је зграда основне школе „Ђура Јакшић“ најлепша у Ћуприји. Ко би рекао да је сазидана крајем деветнаестог века (1890), настављајући традицију школе која је формирана давне 1833. године.

skola 2

Друга основна школа је направљена 1938. године, најпре се звала по Краљу Петру Другом, а касније „Вук Караџић“.

Трећа основна школа „13. Октобар“ је формирана 1965. године и пресељена је из старе двоспратне зграде која је сазидана 1946. године у нову наменску зграду  1991. године. Најновија школа је и најмодернија, поседује најбоље спортске терене и све остало што јој треба – осим довољно ученика.

RI_popgraph 2016

Нема више довољно ђака у свим школама. Додуше, смањио се и број становника у свим општинским насељима. Деца се све мање и мање рађају.

Мање се роди, него што умре!

Има више пензионера од запослених, има више стараца него деце.

skola 5

Долази време када ће у Ћуприји уместо три, да раде само две основне школе, а можда и само једна на две-три локације у граду?

Која ће школска зграда да остане без школског звона? Најстарија или најмлађа или она Краља Александра?

Основна школа „Ђура Јакшић“ је једна од најстаријих школа у целој Србији. У скоро два века постојања селила се из зграде у зграду. Најпре је била у делу кафане поред цркве, па у делу суда, па у делу општинске зграде, све док није направљена данашња наменски школска зграда 1890. године.

skola 1

Да ли је због малог броја ученика дошло време да се најстарија школа поново пресели у нову зграду?

Изгледа да јесте. За неколико године утихнуће школско звоно у старој згради. Преселиће се ђаци у нову зграду. У зграду на периферији Ћуприје, у зграду треће формиране школе. Најједноставније, промениће се име треће школе, замениће се назив „13. Октобар“ у „Ђура Јакшић“ и остаће тако најстарија школа у граду.

osnovna-skola-13-oktobar-cuprija-slika-skole

А шта ће бити са постојећом школском зградом – ћупријском лепотицом?

Претвориће се учионице у дворане културног центра, музеја, библиотеке… Ко зна, можда ће ту да се уселе државни или општински службеници. Нико о томе још не размишља унапред.

skola 4

Брзо ће да прође неколико година док се једна основна школа не угаси. Иселиће се лако наставници и оно мало ђака у нове учионице. Центар Ћуприје остаће вероватно без школске зграде.

А ми, деца из центра града, носталгично ћемо да се сећамо своје школе, као што се сећамо и плаже поред Велике Мораве и биоскопа, „Коњопоја“ и многих успомена из младости.

 

Cuprija 243
Ћуприја – 1890-202…
Advertisements

5 thoughts on “КАД УТИХНЕ ШКОЛСКО ЗВОНО

Add yours

    1. Волим школу „Ђура Јакшић“ и спреман сам да помогнем да она опстане у времену без довољно рођене деце. Додуше, не мислим да ја могу нешто посебно да учиним на повећању наталитета у Ћуприји.
      Приватне школе у Америци и у неким европским државама постоје дуже од школе у Ћуприји и настављају традицију у новим објектима, ако већ не могу старе зграде да реконструишу и модернизују. Не морају ђаци да имају учионице као пре сто година.
      Смањени број ученика у граду неизоставно намеће питање рационализације броја основних школа. Та рационализација треба благовремено да се осмисли и да се предухитри држава која ће једног дана да каже да су граду довољне само две школе.
      Наравно, родитељи уписом ђака у најбољу градску школу одају поверење тој школи и она тада сигурно неће да се угаси. То значи да наставници у школи треба да се потруде да баш њихова школа буде најбоља и најпопуларнија у Ћуприји.

      Свиђа ми се

  1. U osnovnu školu „Đura Jakšić“pošla sam 1957.g.To je godina kada se radilo renoviranje škole,pa smo mi prvaci imali nastavu jednog dana u gimnaziji,jadnog u domu partizana.To je trajalo mesec,dva,a onda smo prešli u školu koja je bila renovirana,pa smo imali u hodniku police za cipele i kapute,a u učionice smo ulazili u patikama koje smo morali da imamo.Bila je lepo okrečena,čista ,svetla i što kaže Dule prava lepotica.Mi deca iz cenrta grada osećala smo se važnom,jer su u nju išla deca oficira,službenika,lekara ,profesora i sličnih profesija.Mi smo školu „Vuk Karađžić“ zvali donja škola,iako je bilo pogrešno,jer sve što nije u centru grada je bilo dole.Mnogo kasnije su dobili naziv gornja škola.Obzirom da se u delu grada od Slavije skoncentrisala industrija grada i bilo je puno radnika skoncentrisano u tom delu,smatrali smo da smo malo pismeniji od njih.Normalno to nismo govorili pred roditeljima i nismo im dali priliku da nam objasne da razlika ne postoji.Tek polaskom u srednju školu videli smo da isti.Ali lepota naše škole i njihove bila je toliko očigledna,a tek škola „13.Oktobar“ koja je otvorena u bivšem Uredu,koji je bio neka vrsta doma zdravlja i bila dosta ruinirana nije bila za upoređivanje.Sadašnji izgled škole je još inpozantniji.Ona je ukras grada.I ginmazija je lepa,samo je treba okrečiti veselom bojim koja bi dala veselost.Ne mogu da zamislim da deca iz centra grada idu u školu koja je daleko i besmisleno smeštena,kao i škola za muzičke talente,u deo grada koji je nevidljiv od glavnog puta.Ćuprija nije bila toliko velika da su obe škole morale da budu tu izgrađene ,ali mnogo je glupih urbanističkih rešenja napravljeno.Jedno od tih je i grada Lamele i glavnoj ulici koja je ruglo arhitekture , jer jeftine zgrade se prave u naseljima,a glavna ulica treba da zrači lepotom i bude privlačna da svakog ko njom prođe oseti zavist prema građanima koji tu žive.Nažalost Ćuprija je imala arhitekte koji su zalutali u arhitekturu , a takođe i polupismene političare koji su se pitali za sve.Sećam se da su neki nazovi moleri posle bombardovanja mazali farbu i kao krečili Lamelu na glavnoj ulici i na trgu.Odmah se videlo na to neće da traje ni par godina što se i desilo,pa je sada grozno pogledati je.Da li će Ćuprija da dobije prave ljude da brinu o njoj i ne prave joj štetu???????

    Liked by 2 people

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: