EXCURSION

autobus

Загледајући се у прошла времена морамо да признамо да су у нашем завичају боравили разни народи. Сви су мање или више оставили свој траг за будућа времена. Додуше, да ли је овде било и Француза, осим можда витезова у јуришу ка Јерусалиму или у посети Јелени Анжуској, нико са сигурношћу не може да тврди.

Феликс Каниц је пропутовао целом Србијом бележећи податке о народу и обичајима, па из његових путописа сазнајемо и оно што су многи заборавили.

А шта би смо данас могли да покажемо једном странцу, рецимо Французу, који би желео да остане поред Велике Мораве неколико дана?

Код мотела „Стари храст“ би смо га сачекали и зажелели му добродошлицу. А онда би смо га повели у Ресаву, путем преко друмско-железничког моста изнад Велике Мораве, али и изнад кафане „Моравска ноћ“.

Свилајнац је мали град, са неколико хиљада становника. Ту су смештени разни диносауруси, али краси га јунаштво Стевана Синђелића, који је на Чегру пуцајући у буре барута ушао у историју. А у градском центру је и споменик Мари Ресавкињи.

Mara_Resavkinja_monument,_Svilajnac_1

Истина и легенда о девојци Мари, није важно чија је кћер била, сачиниле су култ од њене личности, па је она постала симбол материнства и слободе у Ресави. Споменик је пре једног века извајао Словенац, вајар Иван Зајец, по лику Зоре Милосављевић – Биџић.

Село Војска је родно место епског јунака Стевана Синђелића. А даље, према Великој Морави налази се низ од девет манастира, права Света Гора. Скровити, далеко од непријатељских очију, сачували су аутентичност. Да има бољих путева и путоказа, лако би данас били доступни свим туристима.

MILJKOV MANASTIR

Поред села Војска, Радошин, Гложане, … налазе се средњовековни манастири Томић, Јаковић, Радошин, Ивковић, Добреш, Девесиње, Златенац, Буковица и Миљков манастир. Сви манастири припадају Моравској уметничкој школи и потичу из времена непосредно пре и после Боја на Косову.

На фотографији је Црква Успење Пресвете Богородице у Црквенцу.
Crkvenac Uspenje Presvete Bogorodice

Путујући поред реке Ресаве долази се до Деспотовца и манастира Манасија, који је задужбина Деспота Стефана Високог, сина Кнеза Лазара. Масивне зидине опасују овај манастир кријући тајну где се налази извор воде и пећина коју имају сви манастири из средњег века. Уколико се открије улаз у скривену пећину, можда ће се пронаћи и благо Цара Душана.

Despotovac Manasija 1

Права лепотица је Ресавска (Дивљаковачка) пећина, која се налази дубоко у недрима Бабине Главе, изнад крашког поља Дивљаковац. Осамдесет милиона година су стварани пећински украси који заслужују сву пажњу посетилаца.

Винатовача је једина прашума у Србији, сакривена на Кучајским планинама, у Горњој Ресави. Букве које су високе и по 45 метара људска рука до сада није секла. Дивље животиње ретко имају прилику да сретну човека, па га се и не плаше.

prasuma_vinatovaca_1

Велики Бук је има водопада који је препознатљив по називу Лисине. Налази се на падинама Бељанице, на потоку Врело који се улива у Ресаву. Висина водопада је 25 метара, а да није водопада на Старој планини, Лисине би биле српски рекордер.

Lisine 112

Нема човека који не пожели да проведе вече и ноћ у једном од преноћишта испод водопада.

Река Ресавица је лева притока Ресаве и по њој је назван најмлађи град у Србији Ресавица, седиште рударског јавног предузећа. На излазу из насеља у смеру ка Равној Реци, са леве стране се одваја узани макадамски пут који води ка још једном интересантном водопаду. Прскало је одговарајући назив за место где се вода стрмоглављује низ танку, оштру стену, па се чини да је ту чаролију направио човек.

Vodopad Prskalo
ПРСКАЛО

Валкалуци је рај на земљи. Валкалуци је влашки назив који народ преводи као „тиха долина“, мада би буквални превод био „сточна ливада“. У нетакнутој природи је шумска кућа са брвнаром у којој уживају ловци. Далеко од мобилних телефона, само уз цвркут птица и жубор потока, човек пожели да се никада не врати у „цивилизацију“.

Valkaluci 12

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/04/13/divlja-lepota/

Пут преко Пасуљанских ливада до Сењског Рудника је узбудљив сам за себе. Сама помисао да су у овом граду-музеју снимане ТВ серије „Петријин венац“ и „Чизмаши“ уноси у сваког некакав чудан немир и повратак у време када је почела индустријализација Србије. Кустос у музеју уме да дочара тежак живот рудара.

Senjski Rudnik 222

Спуштајући се путем поред реке Раванице, пре уласка у клисуру, путоказ наводи да се обавезно скрене у Сисевац. Обновљени манастир Сисојевац поред реке Црнице је место где се човек запита одакле потиче назив „Црница“. А река је тако бистра и препуна пастрмки које беже из оближњег великог рибњака. Ту су и термални базени и незаобилазно одмориште, па када је свуда около велики снег, купање је могуће као у сред лета.

Sisevac 111

Река Црница се пробија кроз клисуру ка Параћину, а река Раваница води ка манастиру Раваница и даље ка Ћуприји.

Задужбина Кнеза Лазара и место где се сада чувају његове мошти, плени поглед сваког који туда пролази. Неразумно би било да се овај манастир не обиђе и да се у њему човек не поклони пред саркофагом у коме почива трагичар Боја на Косову.

Mosti-Svetog-kneza-Lazara-u-manastiru-Ravanica-620x350

На излазу из села Сење треба скренути лево путем ка Стубици и Поповцу. Изнад Стубице је изванредна пешачка стаза са видиковцем, а из Поповца се скреће у село Забрега које се налази на почетку клисуре реке Црнице. Ту, у клисури, налази се манастир Намасија, вероватно најстарија монашка задужбина.

Spomenik-kulture-SK273-Manastirski-kompleks-Namasija_20160313_1891

Из Поповца пут води ка селима Буљане, Шалудовац, Горња Митница и Извор у коме је манастир Света Петка са домом за невољне. Даље се иде ка излетишту Грза у коме има места да се човек одмори и преспава. Повратак је путем ка Параћину, а онда према Ћуприји и Јагодини.

Grza 111

Морава град ће највероватније да обједини сва три поморавска града која повезује најдужи булевар. У средини је Ћуприја или Равно, српска насеобина стара осам векова, или Хореум Марги, римски каструм.

Rimski most 2
Могући изглед римског моста

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/04/12/morava-city/

О градовима не треба трошити речи.

Свилајнац, Деспотовац, Параћин, Ћуприја и Јагодина би могли да имају јединствену туристичко-угоститељску понуду и да тако буду лидери туризма у Србији. Овако, свака вашка обашка, не могу да прихвате макар за једну ноћ обичну ђачку екскурзију са 4-5 аутобуса. Нема довољно хотелских соба, нема довољно великог ресторана, нема вредних сувенира из центра Србије, нема….

Наравно, на крају обиласка знаменитости и природних лепота нашег завичаја, винским путем треба вратити госта из Француске до мотела „Стари храст“. У успутној винарији услужити вином Француза је велики изазов. А зашто да не, па и ми имамо и грожђе и вино које је тако добро да Француз одмах заборави на лоше путеве којима смо га прошетали кроз Ресаву и Велико Поморавље.

Vinarija Temet

Били смо на многим ђачким екскурзијама, памтимо све оно лепо што смо доживели, па је можда добро да сада направимо једну малу екскурзију остајући у свом завичају.

Crni Vrh

Advertisements

3 thoughts on “EXCURSION

Add yours

  1. Коментари мојих пријатеља:
    Zdravo, Dusane! Vodila sam proslog leta dvoje ljudi, bracni par iz Svajcarske, na proputovanje Balkanom. Krenuli smo od Slovenije, Postojne. Slovenija je prelepa za nekog poput mene, ali na njih nije ostavila takav utisak, jer ih podseca na ono sto imaju i u svojoj zemlji…….puno cveca, lep auto put, sve cisto i sredjeno. U Postojni masa turista, uglavnom iz Azije, bas kao sto je i poslednjih decenija kod njih. Cene poprilicno dobre, pocev od smestaja u hotelu i tako dalje……kod nas je bilo sasvim drugacije. Odvela sam ih u Lipovicu kod Despotovca, u seosko domacinstvo, na par nocenja. Domacini ljubazni, radni, pedantni. Vlasnici imanja, povratnici iz Austrije, sve vreme su sami sa njima komunicirali na nemackom, vodili ih po imanju, razmenjivali utiske o penzionom sistemu , politici, o svakodnevnom zivotu….sve sto nam je servirano, bilo je bio i domaci proizvod. Imali smo mogucnost da biramo na koji nacin da provedemo dane, sta da pogledamo, gde da odemo….opredelili smo se za safari dan, npr……dzip, vozac, put kroz sume delimicno, poseta „divljini“, manastirima, restoranima u pecini…. Znam da razumes poruku. Strance ne zanima ono sto vec imaju svuda. Samo kvalitet, koji je autentican, samo to je bitno i naravno, sve vreme korespondencija na njihovom jeziku….Sisevac ih je odusevio, priroda kod nas…njih ne zanimaju gradovi, toga ima svuda. Niske cene, dobra usluga, ljubaznost, i nesto drugo od onoga cega ima i u Svajcarskoj, i u Nemackoj, i u Austriji, i u Italiji…..Naravno da sam ih odvela i u Grcku i to je bio promasaj….masovni turizam je za njih katastrofa…..zato projekti poput Akvaparka nisu za strance, zato megalomanski hoteli i kompleksi nisu za njih…..ispruzena ruka domacina koji ima svoje njive, konje, svoje gazdinstvo na obronku neke planine, to je ono sto ih fascinira. Sto taj domacin ume da prepozna da je njima kvalitet to sto je on izdvojio svoje vreme za njih, sto im je pokazao sta proizvodi svojim rukama, sto im je ponudio domaci med, domaci sok, ….sve to je za njih ono sto je vrhusnki kvalitet…… Odvela sam ih i uz pratnju starog cuprijskog veterinara, Vidanovica, u selo Batinac! Da si to mogao da vidis! Domacin ih docekuje, kao sto je kod nas red…svi se zdrave, od dede do najmladjeg clana domacinstva……dok se pokazuju krave, sve vreme prica veterinar, objasnjava nacin osemenjivanja krava, mlecnost i tako dalje…ja prevodim do momenta, kad domacin spontano pocinje da govori na francuskom a moji gosti se oduseve , jer mogu sa njim da se sporazumeju! Najlepse od svega je, sto Svajcarsci iz dela gde je nemacko govorno podrucje, konstatuju i izvinjavaju se sto njihov francuski nije tako dobar, kao francuski domacina ( koji je kao dete ziveou Francuskoj i isao u francusku skolu). A tek prisa veterinara o Dobricevu……
    Mi ne shvatamo jos gde su prave vrednosti i sta je kod nas najvrednije, sto moze da privuce paznju i simpatije stranaca….
    Ti razumes sta hocu da kazem…..

    Читао сам јуче текст и дискусију. Међутим, када сам почео да одговарам оној госпођи која је споменула Барбаросу текст се нагло изгубио. Њој сам хтео да кажем да јој је примедба на месту јер је Барбароса у току 12. века пришао данашњим поморављем у походу у Трећем крсташком рату и да се после тога у српски језик “уселила“ реч “битанга“ односно “битанге“. Наиме, професор Гордана Милинковић је на једном предавању у трећем разреду објаснила да ова реч потиче од “бите“ и “данке“. Немачки оклопници, коњаници су од српских сељака узимали храну и воду и обично нису плаћали или су сељаци одбијали паре. Немци су тражили са “бите“ и захваљивали са “данке“. Када су протутњали према Нишу сељаци су у међусобним разговорима једни друге питали да ли су их посетили оне “битанге“. Ја се нешто присећам да сам читао да се том приликом Барбароса срео и са Стеваном Немањом. Не сећам се због чега. Ко зна колико нас, потомака Срба који су под Турцима били 500 година имамо и турске гене!

    Свиђа ми се

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: