СТРАНПУТИЦА

Веома често се велике студентске љубави завршавају браком који уследи пре дипломирања. Рођење детета постаје оправдање за неположене испите и на крају одустајање од завршетка студија. Безбрижне дане замењују свакодневне обавезе.

Жарка и Биљан су имали срећу, бар су тако тада мислили, да могу да живе у сопственом стану. Уместо студентског џепарца и даље су добијали новчану помоћ од родитеља. Када се родила мала Сања схватили су да им је потребан посао како би сами могли да се издржавају. Без факултетске дипломе нису били у прилици да бирају радно место. Жарка је кренула да ради у једној кладионици, а Биљан да таксира. Уклапали су слободно време како би неко увек био са Сањом коју су почели да воде у дечији вртић.

Увече су били превише уморни да би могли да воде љубав целе ноћи, као што је то било у време студирања. Нису престали да се забављају, иако више нису ишли на вечерње забаве са својим вршњацима. Друштво се окупљало повремено код њих у стану. Додуше, морали су на крају да ветре и дечију собу од дуванског дима и да перу гомилу чаша и шоља (тањири су били празни).

Временом је Жарка постала љубоморна на девојке које су долазиле у фирмираној гардероби, са беспрекорном шминком и очаравајућим парфемом. А Биљану су засметали момци који су непрекидно причали о аутомобилима и мобилним телефонима.

Дажбине за грејање, струју, интернет, телефон, па онда за дечији вртић, па за бензин, натерале су их да размишљају како да зараде више новца. Одлучили су да купе аутомобил за таксирање и да Биљан региструје сопствену фирму. Пошто нису имали сталан посао, банке су одбиле да дају кредит за аутомобил.

Спасење је био пријатељ који им је понудио новац. Додуше, затражио је да као гаранцију препишу на име зајмодавца стан. Не да пријатељ није имао поверења у њих, него његов отац је озбиљан човек, па када позајмљује новац, тражи и хипотеку на стан.

Обрадовала се Жарка што је велики новац био на столу пред њима, део је окрњила за нов мобилни телефон, за екстравагантан зимски капут, за ташну и ципеле у истом тону као капут… Било је ту пара и за малу Сању и опремање дечије собе. Није више морала да иде да ради у кладионици. Биљан се трудио да Жарка буде задовољна, па није много жалио за новцем, остаће ипак и за нов аутомобил.

Таксирање може да донесе прилично пара, нарочито ако се том послу посветиш по цео дан. Није лако, али када увече донесеш кући пун новчаник, онда знаш да ће сви да те воле највише на свету. Биће ти и кућа пуна пријатеља, јер нећеш да жалиш да понудиш слане и слатке залогаје који траже и да се попије после њих.

Дошла је зима. После лепог времена, мора да стигне и лоше.

Некако скоро у исто време, Жарка и Биљан су остали без очева. Мала Сања неће да буде у прилици да осети љубав деде. Подршка родитеља је престала.

Док је напољу вејао снег Жарки су у госте дошле две пријатељице. Седеле су дуго, јер се Биљан још није вратио са посла. Тек у неко доба, стигао је кући. С врата је рекао да се мало задржао с друштвом, пили су грејану ракију и јели кисели купус. Било је то право зимско вече, са пуно снега.

Пријатељице су кренуле кући, а Жарка је сва важна понудила да их Биљан одвезе, јер су становале у другом крају града. Невољно је Биљан прихватио обавезу.

И тако је све кренуло наопако у њиховим животима.

Биљан је скривио саобраћајну незгоду. Због алкохола осигурање је одбило захтев за одштету. Нов ауто је слупан, и не само његов. Све трошкове је Биљан морао да надокнади. И прелом потколенице му се искомпликовао, па је морао на додатну операцију.

Дневни приход од таксирања је престао да се се слива у кућу, а трошкови су расли. Нестало је и оно мало уштеђевине које су имали.

Жарка је била незадовољна. Почела је да приговара Биљану зато што је због с друштвом попијене грејане ракије породицу довео у безизлазну ситуацију. Када се удавала Биљан јој је обећао брда и долине, а сада? Шта сада?

Требало је да се врати и дуг и за набавку новог аутомобила.

Пријатељ му је предложио да његов отац на име дуга преузме стан и да за остатак до вредности стана Биљан добије новац.

Зар да остану без стана? Где ће да живе? С друге стране, новац им је био неопходан.

Жарка и Биљан су почели све чешће да се свађају. Увреде су постајале све грозније.

Биљан је сматрао да је Жарка за све крива, да није домаћица, да је распикућа, да је лења, да је немарна, да је… И Жарка је сматрала све то исто да је Биљан.

Док су једне вечери размењивали увреде Жарка је иронично рекла да Биљан и није неки мушкарац. Добила је шамарчину. Насмејала се. Онда је уследио ударац због кога је пала. Лупила је челом у ивицу стола. Крв је шикнула на све стране.

Морала је Жарка да оде у Хитну помоћ на превијање. Кроз сузе је рекла докторки шта јој се догодило.

Полиција, тужилаштво, суђење…

Жарка је узела Сању и одселила се код своје мајке.

Биљан је закупио собу у дворишној кући на периферији. Није плаћао алиментацију за Сању, па ускоро мора да одробија шест месеци.

Све је почело као велика студентска љубав. Сања је била дете љубави.

Жарка мисли да је преварена, да јој је Биљан упропастио младост и одузео јој право на срећан брак. Размишља да би било добро да се преуда за неког озбиљног човека. За неког ко ће да брине о њој, за неког ко није насилан, ко неће да је шамара.

А Биљан се полако пакује за вишемесечни боравак у затвору. Не може себи да опрости што није у Жарки препознао себичну гадуру. Она му је преокренула цео живот. Никада није био насилан. Не зна шта му се одједном догодило у глави, не може себи да опрости што је реаговао на Жаркину провокацију. Па и та пресуда да мора да иде у затвор само зато што није имао новац да плаћа алиментацију, зар је могуће то. Чудна је ово држава, па ко ће да плаћа алиментацију уместо њега док је у затвору? Да неће можда Сању да пошаљу у неку хранитељску породицу? Додуше, можда је и то боље, него да Сања живи с таквом мајком!