КАЛДРМА

 

Камењарке или тротоарке или уличарке су различити називи за жене које се баве најстаријим занатом на свету. Модеран назив за њих је „спонзоруша“. У Ћуприји их је било одувек, јер је Ћуприја још од доба Римљана била  гарнизонско место, а зна се – где је војска ту су и оне. Додуше нису све биле на улици, већина их се налазила у кафанама под будним оком „мадам“. А те кафане су имале на спрату или у дворишту собе за „дневни одмор“.  Пре Другог светског рата у граду је било девет (неко каже 16) јавних кућа. Данас собе за „дневни одмор“ постоје само на 3-4 места.

Збуњујуће делује назив за ове даме: „камењарке“. Вероватно је настао још почетком деветнаестог века када су каменом поплочаване улице, место њиховог рада. У другим улицама нје их било.

Крупан камен је стављан на део улице којим су се кретала кола, а ситан камен на тротоару. Отуда и назив за „турску калдрму“.

Cuprija stara kuca
Ћуприја, стара кућа

Доласком на власт Милоша Великог у Србији су настале велике промене. У Ћуприју је велики кнез послао инжењера Барона који је урбанизовао турску касабу тако што је најпре одредио изглед улица и кућа. Кров на кући више није могао да буде од сламе.

На првим ћупријским фотографијама опажа се да је коловоз у главној улици био прекривен великим речним камењем са попречним нагибом ка тротоарима. Тротоари су били направљени од ситнијег камена. Између коловоза и тротоара је био каменом поплочан канал за кишницу.

Cuprija glavna ulica ka Paracinu
Ћуприја, главна улица ка Параћину

Електрификацијом града и постављањем уличне јавне расвете дошло је и доба да се тротоари преуреде. Постављени су камени ивичњаци који су јасно раздвајали тротоар од коловоза, а сам тротоар је бетониран. Одмах је постављан и дрворед поред коловоза.

Тако је Ћуприја, бар у главној улици, имала изглед модерне европске вароши.

У време Другог светског рата немачка војска је имала своје грађевинско предузеће чији је основни циљ био да одржава комуникације. То је значило и да се већ током летњих месеци 1941. године цариградски друм од Крагујевца, преко Јагодине и Ћуприје, па према Параћину осавремени. И као што су стари Римљани своје путеве поплочавали великим клесаним каменом, тако су и Немци употребљавали гранитне коцке правилног облика. Уместо речног заобљеног камена у главној ћупријској улици је постављена гранитна коцка.

Крајем јуна месеца 1941. године локална власт је обнародовала да ће у Ћуприји у улицама са тадашњим називима Краља Петра Првог (касније Титова, па Карађорђев) и Краља Александра (касније 29. Новембра, па Кнеза Милоша) у укупној дужини од око два километра стара турска калдрма да буде замењена новом коцкастом калдрмом. И већ почетком јула месеца кренуло се са реконструкцијом обе улице.

У локалном листу „Ново време“ 10. јула 1941. године је објављен текст следеће садржине:
„Ћупријска калдрма била је већ сасвим дотрајала. Још пред рат биле су извршене припреме за измену и довучен материјал, али се са радом није отпочело. Сада се, међутим, ради пуном паром. Већ од шест часова изјутра радници су на окупу. Испред хотела «Славија» постављена је дробилица, која преко целог дана ломи камен. На њој ради око 30 радника, а преко 20 рабаџија довозе камен. Модерном коцкастом калдрмом биће калдрмисане две улице, Краља Александра и Краља Петра I у дужини од 1950 метара. Остале улице за сада се неће калдрмисати. Камен за калдрму довлачи се из раваничког мајдана, који се налази на огранку Кучајских Планина. Радови се изводе под руководством шефа теренске секције, поручника, инж. Тишлера. „

Kaldrma granitna kocka na ulici
гранитна коцка

Средина коловоза је била од гранитне коцке, а мањи део уз тротоар је био речни камен. Тако се главна ћупријска улица разликовала од осталих улица.

Turska kaldrma
турска калдрма

Турска калдрма је дуго остала у бочним улицама. И ту је од улице до улице постојала разлика. У бочним улицама у центру града (Милице Ценић, Кнеза Лазара, Доситејевој и Танаска Рајића) била је права турска калдрма са речним каменом, а у другим улицама је био крупан ломљени пешчаник. У бочним улицама од Микићевог моста до Славије није било калдрме, већ је након увођења локалног самодоприноса блатњав пут одмах замењен асфалтним коловозом.

Дуго су Ћупричани имали обавезу плаћања самодоприноса. Из тих новчаних средстава је направљено више од 150 километара градских улица. Тако је Ћуприја постала у Србији међу првим градовима са комплетном уличном инфраструктуром. Суседни градови су много година након Ћуприје градили канализациону мрежу.

Cuprija Dimitrija Tucovica
Ћуприја улица Димитрија Туцовића

време фијакера

Главна улица у Ћуприји је међу последњим улицама реконструисана, изграђен је 1977. године модеран асфалтни коловоз. Истовремено је раскрсница у строгом центру добила семафоре. Нажалост, режим рада семафора није промењен дуже од четири деценије, важи исто оно зелено светло као и када је у ћупријској касарни било хиљаде војника, официра и подофицира.

 

Ћуприја 1970
Главна улица у Ћуприји – 1970. година

 

Kaldrma Cuprija Horreum Margi
Ћуприја – 1970.

Заменом гвозденог Микићевог моста на Раваници створени су услови и да се модернизује улица ка Славији. Да би се заштитио дрворед у улици, коловоз није подељен да два дела са разделним острвом у средини. Тако је у Ћуприји остао прави, велики булевар, са широким крошњама стогодишњих кестена.

У Београду је полемика око замене асфалта турском калдрмом. Није то само одраз велике љубави према Турској и њеним инвеститорима. Има ту и носталгије према родном крају и детињству.

Данас су модерни електрични тротинети и бицикле. Клинци возе ховерборд. Долази век дронова и летећих аутомобила. О калдрми више не треба расправљати, нека она остане само у сећањима.

Камењарке, тротоарке, уличарке,…. су застарели појмови.

hoverbord
ховерборд

One thought on “КАЛДРМА

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: