ЋУПРИЈСКО РЕЧАРТЕРОВАЊЕ

 

Иза народне пословице „Све у своје време“ крије се сурова истина о лидерима у друштву који теже да буду испред времена.

Почетком двадесетог века када је индустријска револуција условила смену дотадашње друштвене елите – племства основаног у феудализму, када је због пораста општег криминала друштвени морал нагло пао, само су трајне вредности, као што су породица, образовање, религија, могле да зауставе социјалну кризу.

Млади адвокат из Чикага, Пол Харис, суочен са потребом да се у друштву нешто промени, окупио је себи сличне људе, лидере из различитих професија, да помогну локалној заједници. Био је то почетак Ротари покрета, који је данас једна од највећих организација у целом свету.

У Београду је лекар др Војислав Кујунџић давне 1927. године, под утицајем свог пријатеља из Прага, кренуо у пионирски подухват ширења Ротари покрета. Одмах након оснивања првих Ротари клубова у Југославији, давне 1928. године, судија из Ћуприје, Добривоје Бранковић, председник Окружног суда, покушао је да формира Ротари клуб поред Велике Мораве, који би окупљао знамените људе тог времена из Јагодине, Параћина и Ћуприје. Због његовог службеног премештаја, стварање клуба је успорено, да би тек 1937. године на иницијативу Славка Теокаревића дошло до његове формалне регистрације у оквиру међународног Ротарија. Одмах на почетку је постојао проблем у називу клуба, јер су у свету клубови формирани у једном граду и носили су име тог града. Пошто су људи из Ћуприје, Параћина и Јагодине желели да име клуба буде само „МОРАВА“ требало је наћи компромисно решење.

Почетак Другог светског рата условио је да се Ротари привремено угаси у читавој зараћеној Европи, а у Југославији доласком комуниста на власт, све је заустављено – сматрано је да у комунизму не постоји потреба за једним таквим удружењем грађана.

Након пада Берлинског зида и у Југославији су створени законски услови да се поново појави приватна својина, да поново почне да се цени сваки појединац. Индивидуалност више није била јерес, напротив. Схватило се да лидери имају способност да воде друштво у будућност.

Вишегодишње пријатељство и породично дружење десетак људи из Поморавља претворило се у иницијативу да се и ван Београда обнови Ротаријанство. Круг пријатеља се проширио и 2003. године скоро паралелно су створена два Ротари клуба, један са седиштем у Јагодини, и други са седиштем у Ћуприји, који окупља чланове и из Параћина, Деспотовца и Свилајнца. Временом је дошло до поновног постојања само једног клуба.

Данас Ротари клуб „ЋУПРИЈА МОРАВА“ окупља људе добре воље из целог Поморавља, без обзира на различитост њихових професија и академског образовања. Тако у клубу постоје правници, економисти, лекари, инжењери, слободни уметници, има доктора наука и средњошколаца. Све их везује јака воља да својим деловањем утичу на позитивне промене у локалној заједници. О политичким странкама се уопште не разговара на састанцима клуба, свако има права да по својој слободној вољи буде члан неке политичке странке.

Интересантна је подударност датума одржавања оснивачких скупштина клуба – 04.04.1937. године и 04.04.2003. године.

Ротари клуб „ЋУПРИЈА МОРАВА“ званично је примљен у међународну Ротари организацију 12.06.1937. године. Чартер прослава је одржана 4. септембра 1937. године у Јагодини, у хотелу „Палас“ уз присуство 73 Ротаријанца. Први председник клуба је био Славко Теокаровић.

Речартеровање клуба у Ћуприји обављено је у јуну 2004. године, а у Јагодини у августу исте године.

Петнаест година је протекло од када је Ротари клуб „ЋУПРИЈА МОРАВА“ обновио рад (речартеровање), а 82 године од када је клуб чартерован (12.06.1937.) што указује само по себи да идеја Ротаријанства може да живи и ван метропола и великих градова.

Време лидера тек долази и њихов позитиван утицај на друштвену разноликост. Иако се често сукобљавају са неразумевањем њиховог деловања, данашњи чланови Ротари клуба ЋУПРИЈА МОРАВА дају сигурност да ће и убудуће уз помоћ својих пријатеља да имају утицај на збивања, како у локалној заједници, тако и у целој Србији и шире, свуда тамо где су Ротаријанци присутни. Посвећени племенитим циљевима, неоптерећени сујетом, бавећи се оним што најбоље умеју, покушаће да оставе траг у времену.