СКРИВЕНА ЛАЗИЋЕВА ВИЛА

 

Када је нека кућа лепа, онда се за њу говори да је вила. Најчешће су такве куће смештене у улицама са дрворедом или у уређеном делу насеља који подсећа на парк. Те засебне целине у граду имају популарна имена као што су „Буџино брдо“, „Беверли хилс“, или слично.

Постоји једна стара спратна кућа, која се некада налазила на далекој периферији Ћуприје, између вашаришта и „Лудог поља“. И сада је окружена растињем, јер је у средини расадника. Остала је у сећању оматорелих Ћупричана као „Лазићева вила“.

Додуше, ако људи гледају само старе фотографије, на први поглед се изјасне да је то шећеранска вила. Греше.

Secrana
Фабрика шећера

У другој половини 19. века и у првој половини 20. века у Ћуприји је живео Ђока М. Лазић – трговац, посланик, председник општине…

Његова кућа се налазила на левој обали реке Раванице, непосредно поред дрвеног моста који је спајао центар Ћуприје и касарну. Била је то велика кућа са озиданим подрумом. У њој је била смештена и права апотека 1883. године, чији је власник био мр Константин Нуша (брат комедиографа Бранислава Нушића). Иза те куће је касније подигнута зграда поште, односно згарада у којој се сада налзи ћупријски музеј.

apoteka 1
Лазићева кућа (лево) у којој је била прва апотека, зграда десно је данас МУЗЕЈ

Забележено је да је био успешан трговац, да је као члан буржоаске Напредне странке победио на државним изборима 07.04.1895. године и тако постао народни посланик у Београду.

Када је у Ћуприји формирана “Штедионица“ давне 1899. године постао је члан управног одбора банке.

Велики углед који је стицао годинама и трговачка вештина у односу са људима помогли су му да постане и председник ћупријске општине у годинама уочи Балканских ратова.

Препричава се да због старости није био довољно храбар да заједно са краљем и војском у Великом рату крене из Ћуприје у албанске гудуре и даље на море. Остао је у поробљеној Ћуприји. Бугарска окупациона власт се мучила како да му промени презиме, да буде бугарско и да се као и свим осталим Србима завршава на `ов.

Ратне муке напаћених мештана и избеглица нису му сметале да буде још успешнији трговац. И када се Велики рат завршио био је омрзнут као ратни профитер.

Ћуприја је имала неколико хиљада становника и до почетка Великог рата у њој су постојале само четири вишеспратне грађевине. Најзначајнија је била зграда основне школе, направљена 1890. године, која је и дан данас једна од најмаркантнијих у центру Ћуприје.

skola 2
Основна школа у Ћуприји – 1890. године сазидана

Тек је након изградње чешке фабрике шећера и доласком инжењера и мајстора из Чешке почела и изградња модерних стамбених вишеспратница са текућом водом и клозетом у самој згради. Неколико вила у околини фабрике биле су знак да и богатији Ћупричани могу да промене начин становања. Уџерице од блата и сламе уступале су место спратним кућама. Прекретница је била 1928. године, јер је те године направљено неколико лепих спратних кућа за становање. У њима су живели лекари, инжењери, адвокати, као и богатији трговци и индустријалци.

30.10.1944. Ћуприја - Лазићева вила је ван ове фотографије
30.10.1944. Ћуприја – Лазићева вила је ван ове фотографије

Траса „Цариградског друма“, од Јагодине и моста на Великој Морави ка шећерани и Параћину условила је и просторно ширење града по дужини. Било је само неколико бочних улица ка болници и ка железничкој станици. Куће су се полако зидале и поред путева ка Супској, Деспотовцу и ка Сењу и манастиру Раваница.

„Лазићева вила“ је направљена далеко од најближих кућа. Десно од пута који је пролазио поред болничких павиљона и локала на вашаришту, у смеру ка „Лудом пољу“ и даље ка Деспотовцу, окружена растињем, уздизала се спратна вила за становање. Имала је на првом спрату дрвену терасу, која се ослањала на стубове и која је била прекривена. Около је било много цвећа и високог растиња.

Од „Лазићеве виле“ до центра вароши кроз Лудо поље ишло се фијакером.

Laziceva vila 1
Лазићева вила
Laziceva vila Cuprija
Лазићева вила

Заклоњена од путева и других кућа вила је била идилична. Мир, цвркут птица… све је деловало као да је била у Врњачкој бањи или у Соко бањи.

На почетку Другог светског рата у околину „Лазићеве виле“ населили су неки нововерци. Далеко од насеља није више пружала безбедност станарима. Али су се зато ту окупљали млади ћупријски антифашистички борци.

Идеја о стврању одреда устаника против немачких и бугарских окупационих власти зачела се управо у „Лазићевој вили“, у кући пребогатог трговца и ратног профитера.

Након завршетка Другог светског рата извршена је национализација и ове виле. Пошто је била окружена правим парком највише је одговарало да у њој буду смештени шумари.

Данас се у „Лазићевој вили“ налазе просторије Шумске управе Ћуприја која припада Јавном предузећу „СРБИЈАШУМЕ“.

О породици Ђоке Лазића и његовој личној судбини скоро да нико ништа не зна. Као да он никада није био председник општине Ћуприја.

stara karta
Мапа Ћуприје на почетку 20. века

 

One thought on “СКРИВЕНА ЛАЗИЋЕВА ВИЛА

Add yours

  1. Taj deo grada je bio jedan od lepsih,a posebno nama deci zimi kad su prolazile sanke sa konjima Šumskog gazdinstva.Ponekad bi nam dozvoljavali da zakacimo nase sanke na te velike,na nasu radost .Lepe,snezne zime mog detinjstva.

    Liked by 2 people

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: