ТУТА БУГАРИН

 

ime sokaceta

У Београду је постојало једно сокаче, Синђелићево сокаче, у коме је једно двориште било узано, а бескрајно дугачко, са собама наређаним у ред у које се улазило директно. Те собе, боље речено собице, имале су по један или два кревета, старински умиваоник са лавором и прост шифоњер. Цена изнајмљивања је била ниска, најпогоднија за студенте који нису боло те среће да се докопају Студењака.

Када се плати кирија и купе три бокса цигарета, остајало је пара тек толико да има за пар виршли и јогурт у тетра паку. Наравно да је постојао и црни фонд за пиво из самопослуге на врху Синђелићеве улице, ка Каленића пијаци.

У дугим зимским ноћима, када се нико није видео од дуванског дима, у највећој соби водили су се бескрајно дуги разговори. Те шта је било једну секунду пре настанка великог праска, да ли човечија душа може да се измери на ваги, да ли је старија кокошка или јаје…

Тада се о изборима није много говорило, прошла је 1968. година која је била обележена студентским протестима, па није било више сврхе расправљати о политичкој ситуацији. Већина исто гласа, јер се поистовећује са оним ко је на власти, а онда јебеш изборе.

Пошто су у целом дворишту живели само ћупријски студенти, права колонија, повео се на крају једне ноћи и разговор зашто су Бугари сматрали да Велика Морава и Ћуприја припадају Бугарској.

И у Великом рату, као и у Другом светском рату у Ћуприји је постојала бугарска окупациона власт. Зашто су Немци уступали Бугарима Ћуприју?

Није сачувано много писане документације о претходним временима поред Велике Мораве. Бугари су се својски потрудили да спале све што је било могуће да се спали – документа, слике, пореске књиге, црквене књиге…

uverenje
Ћуприја – 1917. бугарска документа
uvrenje 1
Ћуприја – 1917. бугарска документа
svedocanstvo
Ћуприја – 1917. бугарска документа

Током Великог рата скоро сви Ћупричани су били прекрштени у Бугаре, једноставно је сваком презимену обрисано оно „ић“, па су Поповићи постали Попов, Узуновићи Узунов, Богдановићи Богданов, Живковићи Живков…

У то време, док су се ћупријски студенти окупљали у Синђелићевом сокачету, Тито је спроводио самоуправљање и мењао устав, а у гимназијским књигама је о Првом светском рату постојао само један, наглашено само један, пасус са неколико реченица. Због тога је „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића била једини писани извор информација о страдању Срба. Наравно, памтиле су се и приче које смо слушали од баба и деда.

С нама је био много добар другар који је имао право бугарско име и презиме. Наравно да смо га волели као брата. Ни он није знао о историји српско-бугарских односа, о Првом и Другом балканском рату, о Санстефанском споразуму и Берлинском конгресу, о утицају Русије на стварање Велике Бугарске на рачун малене Србије.

Berliner_kongress
Берлински конгрес
Karti_od_Sanstefan_i_Berlinski_kongres_1878
1878.
Bulgarian_acquisitions,_treaty_IX_1915
1915. Бугарска анексија
bulgaria
1878. Бугарска
San Stefano Balkan
Сан Стефански Балкан

Наши одласци у цркву нису имали верске, него туристички карактер. Отуда нисмо знали ништа о бугарској националној цркви коју су створиле турске власти у другој половини 19. века. Незамисливо, али истинито је, да је та иста бугарска црква покривала огромну територију више данашњих држава: Бугарска, Албанија (Мала Преспа), Северна Македонија, Грчка (Егејска Македонија), Турска (Источна Тракоја), Румунија (Северна Добруџа) и наравно Србија (Ниш, Пирот, Врање).

Током Великог рата ћупријска црква је била део бугарске цркве која је припадала Видину.

Бугаризација је вршена сурово – терором, организовано, истрајно. Хапшења, пребијања, уцене, претње, убеђивање и обећавање су биле различите методе. Како је бугарска држава јачала тако је и бугаризација била све интензивнија.

GRAND knjizara natpis
Ћуприја – натпис двојезични
GRAND knjizara
Ћуприја – данас је овде књижара „ГРАНД“
zverstva Bugara u Cupriji
Ћуприја, пијаца у центру и обала Раванице – зверства бугарских војника

Cuprija Bugari vesaju Srbe

Вечита студентска мука је био црногорски клан у студентским домовима. Као да је постојала забрана да Срби из централних делова Србије могу да добију кревет у Студењаку. Било је модерно да се каже како је право српско порекло са простора Црне Горе, Херцеговине и са Косова и Метохије. Онда није ни било чудно што су Бугари сматрали да је већина данашње Србије јужно од Саве и Дунава припадала баш Бугарима. Истовремено је у школским уџбеницима писало да је бугарска царевина старија од Немањичке Србије.

Било како било, Тута Бугарин је постао синоним за начин живота источно од тока река Велике Мораве и Јужне Мораве.

Два народа, Срби и Бугари, јесу братски народи са заједничком прошлошћу уназад два миленијума, али и са периодима ратовања скоро до истребљења због тренутних политичких циљева. Ваља знати да у Бугарској не постоје националне мањине, па тако нема ни српске. У Србији није тако.

У српским уџбеницима за предмет историју и даље се не пише о овој теми. Тек се спомене да је „Албанска голгота“ у зиму 1915/16. настала зато што су Бугари пресекли пут српским војницима који су се повлачили према Солуну долином Јужне Мораве и Вардара. Бежећи од Немаца и Бугара Срби су били принуђени да крену ка Албанији.

Остаје да и данашњи студенти више расправљају на тему шта је било једне секунде пре великог праска, колико грама има човечија душа, шта је старије – кокошка или јаје…

Нема више оног старог, очаравајућег, са великом душом, Синђелићевог сокачета.

А нема ни да се роди нови Стеван Синђелић.

sindjelicevo sokace
Београд данас – Синђелићево сокаче

6 thoughts on “ТУТА БУГАРИН

Add yours

  1. Odlican i opominjuci clanak.Daleko od nacionalizma a blizu patriotizma.Treba znati svoju istoriju,voleti i postovati svoje pretke,svoj narod…
    i ja sam stanovala u blizini Sindjeliceve i M.i ja smo sa slascu jele one divne,mirisljave,tople kifle ni ne sacekavsi kajmak sa Kalenića.Nikad takve vise nisam jela.

    Liked by 1 person

  2. U predvečerje I svetskog rata, Srbija i Bugarska su bile na pragu da potpišu, nazovimo, dogovor oko važnih pitanja koja su se odnosila na nekada Staru Srbiju, Makedoniju i još neke delove ovog dela Balkana sa zanimljivim setom mera saradnje i u drugim oblastima živbota. Ali se onda pojavio tamni oblak Austro- Ugarskih i Nemačkih interesa, sa snažnim jugoslovenskim vetrom i evo gde smo svi sada…

    Liked by 1 person

  3. Бугарска држава је прва признала самосталност Словеније и Хрватске, пре Немачке и осталих држава.

    Свиђа ми се

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: