БЕЉАНИ ПЕТАК И ДВЕ СЕСТРЕ

Празник који се пада у петак уочи Ђурђевдана зове се Бељани петак. На тај дан се иде на ливаде. Крене се од куће рано ујутру, чим се појави сунце, да би се брало цвеће које се ставља у торбе. Након тога сви поседају на траву и заједнички ручају и веселе се одласку зиме и доласку лета.

Тако је било и пре пола миленијума када су сељаци из села око манастира Сисојевац скривајући се од Турака дошли на ливаду између цркве и реке Белице.

Након службе у цркви, уз богату трпезу и музику, момци и девојке су очијукали надајући се да ће родитељи да им дозволе брак из љубави. Уживало се у лепом дану на рајском месту.

Безбрижно су се осећали, јер су старији стражарили на путу одакле су могли да дођу Турци.

Зло време је било за Србе. Турци су прогонили народ, убијали и одводили у ропство. Немилосрдни су били.

Српска издајица, а ко би други могао, кажу да је био пореклом из села где се данас налази Горња Мутница, за чизму пуну турских пара, повео је Турке скривеним стазама ка Сисојевцу.

Ненадано су Турци на коњима са исуканим сабљама, кренули ливадом на којој се српска младеж забављала. Настала је вриска и бежанија. Немоћно су девојке потрчале поред реке Белице склањајући се од побеснелих коњаника. Српски момци су се голоруки препречили, али све је било узалуд.

Крв је потекле бојећи воду Белице.

Најбрже девојке су трчале поред реке надајући се да могу да се склоне пред помахниталим Турцима.

Црнокоса лепотица је дошла до клисуре, а онда се хитро попела на високу стену. Ипај ју је Турчин стигао. Немоћно је ухватила снажнијег силника и повукла га у понор. Није им било спаса. Стена изнад реке Белице је добила своје име – „Девојачка стена“, а река је названа Црница.

Две сестре су трчале према манастиру Раваница. Надале су се да могу да утекну душманима. Када се дошле до клисуре где је река Раваница вијугала између литица, више нису имале снаге. Видевши да ће Турци да их ухвате, загрлиле су се и скочиле са стене у реку.

Нашли су их једну поред друге како се и у смрти осмехују отворених очију. То место се и данас зове „Две сестре“.     

Бељани петак и обичај одласка на ливаде да се убере прво пролећно цвеће је заборављен. Ни Ђурђевдан није више хајдучки састанак.

Пролазећи новоизграђеним путем на месту где је некада пролазила железничка пруга Ћуприја-Сењски Рудник, тек по неко запази два моста изнад реке Раванице, па прокоментарише „Две сестре“ и незнајући зашто се то место баш тако назива. Причу о смрти на Бељанин петак излетницима, који уживају на Вавилу уз роштиљ поред реке Раванице, нема ко да им исприча.