ЛИДЛ ЋУПРИЈСКИ

Храна чији рок употребе истиче, кинески производи које нико не купује у Немачкој, уништивач домаће трговине, нелојални конкуренет…. и много шта друго у најгорем смислу причало се по Ћуприји пред отварање велике продавнице из ланца трговине „ЛИДЛ“. А да ли је баш све тако?

Ћупријске локал патриоте су до сада два-три пута месечно одлазили у Јагодину и у Параћин да би се снабдели у продавницама „РОДА“, „ИДЕА“, „МЕРКАТОР“, МАКСИ“, „ЛИДЛ“, па су успут обишли „ВИВО“ и друге трговачке радње.

И тако је порез од куповине остајао комшијама.

Постоје у Ћуприји продавнице са свакојаком квалитетном робом, али је лепше када се аутомобилски гепек напуни стварима тамо негде…

Одувек је било тако.

Имала је Ћуприја своје трговце још од времена када је Милош Велики давне 1835. године у Србији одредио да се одржавају вашари-панађури или сајмови у Ваљеву и Ћуприји. Процветала је тада трговина у некадашњој турској касаби.

Након што је промењен друштвени систем доласком комуниста на власт многи приватни трговци у Ћуприји, који су имали и сопствену трговачку банку, уступили су своје локале државној трговини. Најпре је 1946. године основан Државни срески магацин „Раваница“ као трговина свакојаком робом на мало. Следи 1951. године трансформација у три предузећа – „Ангропромет“, „Јединство“ (робна кућа „Победа“) и „Морава“ (локал „Дарданели“). У Ћуприји су 1954. године формирана предузећа – „Моравац“ (касније „Воћар“), „Месопромет“ (касније кланица „Добричево“) и пекарска предузећа „Морава“ и „Раваница“ (зграда код железничке станице). Након реорганизације 1960. године „Ангропромет“ је интегрисао „Мораву“ и „Јединство“.

Изградња градског трга у центру Ћуприје започета је 1967. године и тада је направљена робна кућа „Наш стан“, коју људи често препознају као стара робна кућа поред некадашњег хотела „Равно“. Уследила је даља реконструкција центра Ћуприје и никле су најпре Модна кућа „22. Децембар“, а затим и „Меркатор“ (време градње и свечано отварање 24.12.1980. – 19.04.1982.). Тако су нове зграде у центру града обогатиле трговачко тржиште у Ћуприји и омогућено је грађанима овог дела Србије да се снабдевају робом која се на једном месту продавала још само у Београду. Убрзо је „Ангропромет“ постао саставни део словеначке „Емоне“ и тако је заокружена понуда купцима.

Уследило је време транзиције и претварање друштвене у приватну својину. На овакав или онакав начин, у време историјске хиперинфлације, многе друштвене трговине су нестале са тржишта. Празне рафове је заменила продаја разне робе на травњцима код моравског моста и железничке станице, па на улици код пијаце… А онда је време када се све куповало за „једну чрвену“ заменило доба кинеских продавница.

Путовало се у Бугарску и у Мађарску и за кобасице и саламе, а не само за рибље конзерве и средства за хигијену.

А онда се појавио наш „МАКСИ“, најпре у Јагодини у сокаку испод Руског гробља. Јуришало се у ту велику самопослугу, било је купаца из целог Поморавља, Ресаве и Левча. Био је то наговештај да долази ново време.

А Ћуприја је стално заостајала за комшијама. Нови трговачки ланци су најпре стизали у Јагодину и у Параћин, па тек пар година касније и у Ћуприју.

После изградње словеначке робне куће „МЕРКАТОР“ у центру Ћуприје, која је имала свој паркинг простор, ницале су само нове продавнице за купце-пешаке. Прве нове продавнице са паркиралиштем никле су на периферији Ћуприје. А први објекат за продају хране са великим простором за купце-возаче је изградио „ЛИДЛ“.

Кренуло се почетком 2021. године са измештањем дрвене грађевине коју је за себе направио „НОВИ ДОМ“. Од продавнице намешатаја до велике дискотеке прошло је скоро пола века. Многима се изглед ове дрвене зграде допадао, али не свима. Било како било, зграда је пресељена из Ћуприје.

На празном плацу „ЛИДЛ“ је саградио типску приземну зграду са стотинак паркинг места.

Од 5. маја 2022. године Ћупричани и становници околних насеља имају прилику да купују домаћу и страну робу на једном месту. Баш исто онако како су то обављали у Грчкој где су летовали или у Немачкој где су радили или у Јагодини и у Параћину.

Порез ће најзад да остаје у Ћуприји.

О „ЛИДЛУ“ – компанија „ЛИДЛ“ је део немачке Шварц групе која послује у 32 државе широм света у којима је скоро 12 хиљада продавница. У Србији се продаје роба српских произвођача и роба која најчешће има ознаку „Немачког квалитета“. Прича се да ће и продавци да буду задовољни својим статусом и месечном зарадом.

А да ли ће однос цене и квалитета бити најбољи, показаће време које долази.

Аутор: Душан Стаменковић