ЗАПИС

Пишете, па кажете да сте нешто прибележили, записали. И то што сте записали требало би да буде запис. Бар тако млађе генерације најпре помисле.

У Србији се дрво у чију кору је урезан крст назива ЗАПИС. Црквеним чином освештења то дрво постаје светиња која се чува, јер и светиња чува људе.

Није свако дрво погодно да буде „ЗАПИС“, бира се само оно које ће да надживи неколико генерација људи, то је првенствено храст, мада може да буде и јасен, цер, брест… Да су секвоја или маслина настале на нашем простору, онда би због хиљадугодишњег постојања вероватно оне биле биране.

Паљане, село поред Ћуприје – ЗАПИС

Када на верски празник литија крене из црквене порте мора да се заустави поред записа и да се ту чита молитва.

Пошто се кора на дрвету мења, онда се једном годишње, уз богато заливањем вином и уљем, крст наново урезује и након тога окади. И то би била једина промена на светом дрвету докле год оно постоји. Дрво не сме да се орезује, да се суве гране на њему секу, да се разграната крошња поткресује. Светиња мора да се поштује.

Свако насеље у Србији има свој запис. Или би требало да га има.

Са светињом нема играња, деца не смеју да се пењу на дрво, да ломе гране, да беру плодове… Ако неко оштети запис или га посече, веровање је да ће да га задеси несрећа. Чак се ни отпале гране не скупљају.

Заветина у селима, а одскора и у градовима, има сврху заштите од временских непогода и других несрећа, да се Бог умоли за добру летину…

Ћуприја је некада имала и „Сточни запис“ који се налазио на раскрсници улица са данашњим називом Булевар Краља Петра Првог Ослободиоца и Југословенске улице. Овај запис је имао посебно значење. Наравно да су у комунистичкој Ћуприји биле забрањене литије и да су посечена света дрва.

Ћуприја, 1927. године – СТОЧНИ ЗАПИС

И најмање село је могло да има по неколико записа који су штитили село. Тада би литија обилазила сваки запис кружећи по селу. Додуше, изградња цркви по селима зависила је од величине села и броја парохијана. Међутим непостојање цркве није условљавало да село има запис. Када нема цркве, онда се обреди крштења и венчања обављају испод записа. Некада су и јавна суђења била испод записа.Освештано дрво са крстом урезаним у кору се поштује. Поред записа најчешће се налази крст и сто, некада је било и огњиште.

Простор око светиње заслужује исто поштовање као и сам запис.

Ћуприја, крст у кори дрвета
Ћуприја – дрво ЗАПИС

Запис у Ћуприји је дрво које се налази у градском централном парку, непосредно поред споменика изгинулим Ћупричанима у Великом рату. Иза овог споменика је метални крст на каменом постаменту. Дрво расте повијајући се према истоку. А испод крошње записа постоје две клупе окренуте задњом страном ка дрвету.

Ћуприја – крст и дрво СЕКВОЈА
Ћуприја – дрво ЗАПИС

Широким тротоаром непрестано пролазе Ћупричани, на клупама седе времешни кибицери, појединци пуштају своје кућне љубимце да се истрче око дрвета и означе га као своју територију, по неко на дрво закачи плакат или умрлицу… Као да сви ти намерници нису свесни постојања светиње.

Ћуприја – литија

Верници са крстоношом на дан градске славе и Богојављена код цркве формирају литије са крстом, иконом и црквеним барјацима на челу. Затим литија обилази неколико ћупријских улица око цркве, при чему се зауставља код записа и појединих раскршћа где свештеник очита молитве, па иде даље у круг све док се не врати до цркве. И то је једино време када случајни пролазници застану поред ћупријског записа.

Живот у граду мирно пролази. Неосетно се број становника смањује. Деце има све мање и мање.

Да ли ће нова калдрма да све врати у доба турске касабе или ће можда да растресе мисли Ћупричана?   

Ћуприја – дрво ЗАПИС

Каже се да не ваља када неко посече запис, јер то место и те људе прати зла срећа. Можда јесте тако, људи брзо заборављују.

У центру Ћуприје порушене су куће да би се сазидала велика робна кућа „Меркатор“ и до ње аутобуска станица „Велморранс“. Касније је аутобуска станица премештена поред ауто-пута, а на том месту је изграђен градски трг.

Приликом рашчишћавања терена порушене су многе куће између улица Цара Лазара, Миодрага Новаковића и 13. Октобра. У једној од тих кућа биле су и зидне слике Ђуре Јакшића. Постојала је ту и кафана „Код два дуда“. А у дворишту железничара Радета Ђорђевића налазило се дрво „ЗАПИС“ са урезаним крстом.

Свима је знана судбина „Меркатора“, „Велмортранса“ и локала у тржном центру „Сунце“. Можда ипак није требало да се посече дрво „Запис“ са урезаним крстом?

2 thoughts on “ЗАПИС

Add yours

  1. U selu Mijatovac kod Cuprije krosnja ZAPISA je lomila krov na obliznjoj kuci. Trebalo je da se posece jedna grana. Niko od radnike nije zeleo da sece granu, pa je to morao da uradi licno svestenik. Stavio je crveni slem na glavu, u mantiji se popeo na dizalicu, ocitao molitvu, pa uzeo motornu testeru u ruke. scena kao u filmu.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: